Zablude o gojaznosti

Problem gojaznosti se može najbrže sagledati iz ugla činjenice da se radi o pandemiji – ceo svet ima problem sa porastom broja gojaznih! I pored velikih napora da se gojaznost prepozna kao istinski zdravstveni problem, kod nas i dalje “vladaju” brojne zablude vezane za problem sa povećanom telesnom težinom.

Foto: Crackerbunny/flicr

  1. Nije gojaznost neka raširena bolest među decom, to je samo poneko buckasto dete

Na žalost, ovo je totalna zabluda!

Evo tužne statsitike:

-   Svetska zdavstvena organizacija je upozorila: blizu smo broja od 50 miliona dece koja su mlađa od pet godina, a imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazna!

-   U Sjedinjenim Američkim državama se u poslednjih trideset godina broj gojazne dece udvostručio, a među adolescentima utrostručio.

-   I u Evropi je situacija ozbiljna: svako četvrto dete ima problem sa viškom kila. Procenjuje se da se svake godine broj gojazne dece u Evropi poveća za 400.000.

-   Ni u Srbiji “ne cvetaju ruže” već je gojaznost u procvatu: oko 15% dece u predškolskom uzrastu ima višak kilograma, a skoro 20% mladih je prekomerno uhranjeno ili gojazno! Ovaj trend nažalost ima konstantnu tendenciju porasta. Slično je i u zemljama regiona.

Dakle, gojaznost je globalna epidemija, protiv koje se moramo boriti!

***

  1. Ipak je to samo malo više sala, gojaznost nije bolest koja ugrožava zdravlje deteta

Potpuno pogrešno!

Gojaznost JESTE ozbiljna i dugotrajna (hronična) bolest!

Ceo detetov organizam je na udaru gojaznosti i komplikacija ove bolesti. Poremećaji i bolesti vezane za gojaznost se mogu videti brzo, ali mnoga oboljenja nastaju posle više meseci i godina patnje organizma zbog prekomerne težine: šećerna bolest, oštećenje srca i krvnih sudova, bolesti jetre, koštano-zglobnog sistema, povećana skolnost ka nekim malignim bolestima, problemi sa začećem i tokom trudnoće, psihosocijalni problemi…preduga je lista da bi se ovde kompletirala!

Zato je Američka akadamija za pedijatriju (jedno od najrespektabilnijih pedijatrijskih udruženja) gojaznost svrstala među bolesti! Odavno je to bilo jasno, ali je ovim verifikovana i ozvaničena prava priroda gojaznosti, ali i potreba da se “simpatično popunjena dečica” svrstaju tamo gde im je zaista mesto – među pacijente. Jedan od razloga “procvata” gojaznosti svakako jeste olako shvatanje problema prekomerne uhranjenosti i nepoznavanje opasnosti koja preti od gojaznosti.

***

  1. Moje dete je gojazno, a baš ne jede mnogo, ali zato pije mnogo kupovnih sokova. Znači nije hrana u pitanju, sigurno je neki hormonski poremećaj

Netačno!

Hormonski poremećaji su veoma redak uzrok gojaznosti i praćeni su i drugim poremećajima zdravlja pa dete brzo stigne kod endokrinologa!

Baš su sokovi, kada se unose u većim količinama, jedan od glavnih uzroka gojaznosti! Razlog je jednostavan – sadrže PREVIŠE šećera! Većina sokova (to važi i za one na kojima piše 100% voće) sadrže dve supene kašike (20 grama) šećera u jednoj čaši! A deca neretko “stuku” jedan lirar, pa i više na dan – zamislite koliko je to šećera! Naravno, ovo NE važi za ceđene sokove od svežeg voća!

***

  1. Gojaznost se lako leči – dovoljno je da dete smanji količinu obroka 

Na žalost, i ovo je zabluda – kako bi lepo bilo da je istina!

Gojaznoste se veoma teško leči, iz mnogo razloga, a činjenica je da je procenat izlečene dece od nekih malignih bolesti veći u odnosu na izlečenje gojaznosti!

NIJE dovoljno da se “samo smanji porcija”, važno je i ŠTA i KADA dete jede!

Proncipi zdrave ishrane se moraju poštovati, a važno je da se poštuje raspored obroka: tri glavna uz dve VOĆNE užine. Doručak je najvažniji obrok (“temelj dana”) i treba mu posvetiti posebnu pažnju.

Pokazalo se da se, kod dece sa velikim viškom kilograma (patološka gojaznost), najbolji rezultati postižu uz pomoć nutricioniste, koji će pregledati dete (i laboratorijske analize) i napraviti detaljan plan ishrane i kontrola. Naravno, i fizička aktivnost je veoma važna.

***

  1. Sport je zabranjen gojaznom detetu, preopteretiće srce 

Netačno!

Sportska aktivnost je neophodni  deo dugotrajnog procesa normalizacije telesne mase! Naravno, nećemo gojazno dete odmah terati da trči polumaraton, ali je redovna (najmanje četiri puta nedeljno) rekreativna sportska aktivnost veoma važna. Kod onih koji se nisu bavili nekim sportom se kreće postepeno – od brzog hoda, pa preko trčanja do plivanja, dobra je i redovna vožnja biciklom. Najbolje je da dete izabere aktivnost koju voli, a roditelji treba da daju primer i uključe se u ovaj proces. Važno je da trening traje najmanje 30 minuta sa postepenim produženjem (do 60 minuta)  i “pojačanjem” inteziteta napora. Postupnost u trningu je izuzetno važna i zbog zdravlja deteta, ali i da se izbegne demotivacija (“neću ništa da treniram”) koja može napraviti ozbiljan problem.

Ako dete želi da se bavi ozbiljnijim nivoom sportske aktivnosti, u nekom klubu (kompetitivni sport) svakako je potreban pregled sportskog lekara, a ako zatreba i dečjeg kardiologa.

***

  1. Ako je dete aktivno, stalno se igra i trči nije važno koliko jede i šta jede – ne može se ugojiti 

Opasna zabluda!

Važno je šta dete jede i koliko jede i kada jede, a to vcaži i za aktivnu decu!

Ako dete unosi previše slatkiša ili masne hrane, NEĆE moći da ih “sagori” u igri! To staje u jednu staru i jednostavnu istinitu izreku: “ne vredi da trčiš tri kilometra kada si jeo za pet”!

Bez obzira na nivo aktivnosti, zdrava hrana je zakon!

***

  1. Trudnica ne treba da se uzdržava od hrane, može da jede šta hoće i koliko hoće – pa ona jede za dvoje!

Pogrešno – buduća mama NE treba da jede “duplo više”!

Izuzetno je važno da se trudnica zdravo hrani, a razlog je jednostavan i leži u činjenici da je prvih 1000 dana od začeća najvažniji period u čovekovom životu! To što trudnica jede DIREKTNO utiče na razvoj deteta, NE samo pre rođenja nego i za ceo život! 

Zato je izuzetno važno da se trudnica hrani zdravo: da unosi više proteina iz zdravog mesa (ćuretina, piletina, biftek – tu je i gvožđe za dobru krvnu sliku) i ribe (losos je odličan izbor jer sadrži i vitamin D i nezasićene masti), ali i iz jaja koja sadrže i brojne druge korisne materije (kalcijum, antioksidansi, vitamin D…). Orašasti plodovi (badem, kikiriki) su sjajan izvor biljnih proteina, ali i omega3 nezasićenih masnih kiselina, kao i minerala (oligoelemenata). Povrće je izvor mnoštva korisnih sastojaka za trudnicu sadrže antioksidanse, vitamine, minerale, vlakna, i to u idealnoj ravnoteži. Sveže voće je najbolji izvor prirodnog vitamina C (pomorandže, jagodičasto voće), beta karotena (kajsije) ali i minerala (jabuke, kruške). Ceđeno voće je najbolji sok za trudnicu! Trudnica mora da unosi dosta tečnosti – voda je ZAKON, a jogurt je glavni mlečni napitak (daleko bolji od običnog mleka).

Trudnica NE SME da gladuje, već da se hrani zdravo, a redovne kontrole tokom trudnoće podrazumevaju i praćenje telesne težine – pa da se ne “podbaci”, ali ni da se ne pretera!

Iz ugla prevencije gojaznosti kod dece, važno je da žene i PRE trudnoće NE bude gojazna! Gojazna žena (pre začeća) će roditi dete koje ima  2 do 3 puta većom šansu da bude gojazno u uzrastu od 6-7 godina!

***

  1. Dojilja treba da jede što više – mleko traži dodatnu energiju, pa nema opsnosti da će se mama i beba ugojiti

Nije tako!

Dojenje je proces koji traži povećan unos tečnosti i hranljivih materija, ali se zapravo treba pridržavati sličnih proncipa ishrane kao tokom trudnoće! Važno je da mame znaju da NE TREBA držati bilo kakve dijete da bi se normalizovala telesna masa – sve će to (uz zdravu i izbalansiranu ishranu) polako da se sredi. Takođe se ne sme preterivati sa “prekaloričnim” namirnicama da se izbegne gojaznost majke – dojilje!

***

  1. Beba ne može biti debela samo neka jede – snaga na usta ulazi! 

Totalna zabluda!

Mnogo je važno šta beba jede, naročito u prve dve godine života! To je posle 9 meseci trudnoće, ostatak od najvažnijih 1000 dana za ceo život!

Jedno je sigurno i jasno dokazano – dojenje je odličan vid prevencije gojaznosti u kasnijem detinjstvu! Dojena deca imaju skoro 30% manje izglede da će biti gojazni predškolci u odnosu na bebe koje nisu bile na majčinom mleku! 

Takođe je važno da se poštuju dobro definisani principi uvođenja nemlečnih namirnica imajući u vidu da je to temelja zdravih prehrambenih navika u daljem životu deteta, ali i odrasle osobe! Kada se beba navikne na različite ukuse zdravih namirnica, ješće ih rado celog života!

Ukoliko se beba ne nauči da jede zdravo u prve dve godine – ceo život će biti problema, a gojaznost je jedan od najprisutnijih! 

***

  • Proteini  su najvažniji za ishranu beba – što više ih unosi, to bolje za bebu.  Ako majka ne može da doji birajte mlečne formule sa više proteina

Veoma opasna zabluda!

Nekoliko velikih evropskih i američkih studija je nesumnjivo pokazalo da mlečne formule koje sadrže veću količinu proteina dovode do prekomernog napreka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava.

Dakle, ona stara izreka “buckasta beba – zdrava beba” NIJE tačna! Prekomeran napredak u težini u prve dve godine života je put ka gojaznosti u detinjstvu, ali i odraslom dobu!

Dokazano je da formule sa manjim sadržajem proteina ne dovode do prekomernog porasta težine kod beba! Zaključak svih istraživanja je jasan: formule sa manjom količinom proteina smanjuju rizik od gojaznosti!

Proteini su nesumnjivo najvažniji za rast i razvoj deteta, ali višak proteina NIJE put ka zdravom odratanju!

***

  • Ima vremena za borbu protiv gojaznosti, nije važno što je sada debelo – kad poraste samo će     shvatiti da treba da omrša 

Potpuno pogrešno!

Ako je dete gojazno u prve dve godine života ili ako ima problem sa viškom kilograma u adolescentnom dobu ogromna je šansa da će dete biti odrastao gojazan čovek sa minimalnoim izgledima da normalizuje telesnu težinu!

Zato NE TREBA čekati da dete poraste i samo donosi odluke – roditelji treba da donesu najvažniju odluki za detetovo zdravlje – gojaznost se mora sprečiti!

Jasno je da je prvih 1000 dana od začeća period kada se beba ništa ne pita i ne odlučuje, ali je takođe jasno da je to navažnijih 1000 danau celom životu! Tada se formira temelj organizma koji treba da traje što duže. Bukvalno svaka ćelija tela prolazi kroz najosetljiviji period života, a ishrana jeste stub rasta i razvoja deteta. Zato je odgovornost roditelja, ogromna, a naš zadatak je da im pomognemo da razumeju koliko je prevencija važna i koliko je teško izlečiti gojaznost kada se kasnije pojavi.

“Bolje sprečiti nego lečiti” je apsolutna istina i treba je ppoštovati i primeniti!

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA