Vaspitačica otkriva svojih 6 saveta za uspostavljanje discipline

Da li ste primetili kako se deca drugačije ponašaju u školi i kod kuće? Jedno od pitanja koje mi roditelji najčešće postavljaju je kako uspostavljam disciplinu na času. Ovde ću navesti tehnike koje sam naučila, kako u školi, tako i u svojoj kući.

Foto: Flickr

  1. Budite direktni prilikom davanja smernica i objašnjenja

Kada usmeravate decu, uvek budite direktni. Dajte im konkretne razloge i objašnjenja zašto važe neka pravila (kod mlađe dece se trudite da objasnite jednostavno, razumljivo).

I uvek se uverite da Vaše smernice i zahtevi jasno govore šta raditi, a ne šta ne treba raditi.

Na primer, na mojim časovima, fokusiram se na to da deci ponavljam da hodaju svojim nogama i da im objasnim da ih hodanje čuva od povreda, umesto zabrane „Ne trčite!“ Ovo možete upotrebiti kod kuće tako što ćete ispričati neku priču kako je neko dete trčalo i povredilo se.

Na sličan način pričam i sa svojim detetom, koje je tinejdžer. Kažem nešto kao što je „Kasno je, imaš nastavu ujutru. Trebalo bi da kreneš na spavanje u narednih 15 minuta da ne bi bio umoran. Prošle nedelje si zakasnio, zato što si se uspavao.“ Nekada ode na spavanje, ali nekada moram da ga podsetim posle tih 15 minuta. Ali retko kad se opire ako upotrebim valjane razloge i navedem konkretne primere.

  1. Sprečite loše ponašanje i potražite podršku oko sebe

Ove tehnike će Vam, prema mom mišljenju, sačuvati razum. Zašto bih milion puta dnevno govorila svojoj bebi da se skloni od stepenica, kada mogu da ugradim zaštitnu ogradu? Ili zašto bih sebi pravila dodatni posao time što ću svaki put podizati dete da bi dohvatilo lavabo i opralo ruke, a mogu da postavim stoličicu na koju će se popeti i uspeti samo da dohvati sapun, česmu i peškir.

Prevencija nije samo odlična vrsta discipline, već i pruža razvoj veština i gradi samopouzdanje.

Bitan aspekt prevencije je planiranje. Nemojte ići u prodavnicu sa svojim detetom kada mu je vreme za spavanje. Nemojte naglo prekidati igru (ili neke druge dečije aktivnosti), a zatim očekivati da dete sarađuje i brzo ostavi svoje igračke i spremi se da biste Vi stigli na neki zakazani sastanak. Nedostatak plana i predviđanja samo zbunjuje dete u pogledu njegovog ponašanja.

Takođe, reagujte. Ukoliko postoje neke emisije ili kanali na televiziji koje ne želite da Vaše dete gleda, postavite roditeljski nadzor. Iste opcije su moguće i na kompjuterima i mobilnim telefonima.

Ovime sprečavate većinu prepirki i pregovaranja i samim tim, provodite više kvalitetnog vremena sa svojim detetom, umesto bespotrebnog svađanja i smirivanja deteta. Evo još nekoliko saveta za sprovođenje prevencije:

  • Izbegavajte da se dovikujete sa detetom sa drugog kraja prostorije ili igrališta – tada je njemu lakše da Vas „ne čuje“ ili ignoriše i time možete prouzrokovati nepotrebne probleme
  • Pružite detetu maksimalnu moguću pažnju kada želite da mu promenite tok aktivnosti ili da mu promenite uobičajeni raspored. U vrtiću, pet minuta pre nego što decu treba da preusmerim na neku drugu aktivnost, kažem im, na primer „Za pet minuta počinjemo sa sređivanjem učionice, hajde da iskoristimo tih pet minuta za neku muziku ili pesmicu.“ Slično nešto radim i kod kuće, pre nego što treba da pođem u školu po stariju decu, kažem mlađoj deci da „za pet minuta treba da ostavimo bojice, jer idemo po brata i sestru.“
  • Mlađa deca su konkretna, shvataju sve bukvalno i vreme je za njih apstraktan pojam. Pokušajte da navijete alarm sa njima ili da im pokažete na satu gde kazaljka treba da se nalazi kada se prelazi na neku drugu aktivnost. Ili možete zaobići ograničavanje vremenom pa se poslužiti stvarima koje će lakše razumeti – na primer, ako treba da krenete kući iz parka, možete reći „Još dva spuštanja niz tobogan i idemo.“

Ali, ponekad bi trebalo samo da se udaljite i pustite neku drugu odraslu osobu da se izbori sa situacijom.

Nikada neću zaboraviti moje prvo iskustvo sa detetom koje je imalo vid poremećaja u ponašanju. Nije mogao da legne i da se odmara za vreme odmora. On je to vreme za odmor provodio za stolom slažući slagalice (bio je majstor za slagalice!) i pomagao oko sortiranja igračaka.

Međutim, vreme odmora se koristi i kako bi se radnici odmorili i kako bi isplanirali radno vreme. Ovo dete bi me stalno prekidalo u priči sa roditeljima ili ostalim radnicima. Na kraju smo ostali vaspitači i ja odlučili da bi trebalo da ja odmaram na početku pauze dok se oni staraju o deci. A kada bih se ja vratila sa pauze (pod uslovom da se lepo ponašao dok sam bila odsutna), pridružila bih mu se u igranju do kraja pauze tako što bismo slagali njegove slagalice ili igrali neke tihe igrice.

Kao roditelj, treba da organizujete sličan sistem podrške kako biste mogli u nekim momentima da se povučete i da se oslonite na nekog drugog (na svog partnera, na svoje roditelje, dadilju i slično).

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA