Vaške – dosadna napast

U poslednje vreme veoma se često susrećemo sa jednim gotovo zaboravljenim problemom zvanim VAŠKE. Epidemije su češće po vrtićima i jaslicama, a česta situacija je da se javljaju i među školskom decom.

Foto: Flickr

Nije «zgodno» kad deca dobiju vaške!

  • Ma kakve vaške, nema toga u 21. veku. Nemoguće! – Nažalost, nije tako!

U poslednje vreme veoma se često susrećemo sa jednim gotovo zaboravljenim problemom zvanim VAŠKE. Epidemije su češće po vrtićima i jaslicama, a česta situacija je da se javljaju i među školskom decom.

  • Vaške se pojavljuju samo među decom koja ne vode računa o ličnoj higijeni, nema toga u finim školama.

Još jedna zabluda!

Tačno je da se vašljivost češće javlja među decom iz takozvanih nižih socijalnih slojeva ali one nisu «privilegija» siromašnih sredina. Vaške se javljaju i u privatnim vrtićima, i u internacionalnim školama – koje zaista imaju visoke higijenske standarde. Veoma su otporne na dostupna sredstva i ima ih i medju decom u najboljim vrtićima i školima. Nekada je za vaške važilo da su znak loše higijene a sada sve više roditelji se žale da vaške idu na čistu kosu. Ima dece koja ih stalno dobijaju i vrte se u krug, a naprotiv neka druga iako u kontaktu sa decom koja ih imaju ne dobiju vaške. Mere predostrožnosti su potrebne svuda jer ne znamo ko ih i od koga može dobiti!

  • Vaške su bezazlene, male bubice koje lako ulaze u kosu, ali brzo i odlaze.

Nažalost, i ovo je zabluda.

Foto: Wikimedia

Vaške su pravi paraziti, koji spadaju u grupu malih insekata krvopija. Svi paraziti traže domaćina na kome će da žive (i jedu), a da za uzvrat ne daju ništa osim problema. E, ovde smo mi, ljudi, žrtve (domaćini), a deca su pravi «švedski sto» za ove napasti. Male su (dva do tri ipo milimetra), obično sivkasto-žućkaste, mada mogu da poprime boju kose u kojoj žive. Kreću se otprilike desetak centimetara u minutu, a kada su gladne i brže. Ukoliko se uvale u kosu, praktično ih je nemoguće isterati bez odgovarajućeg tretmana. Zato je daleko od istine da su to «bezazlene bubice». Žive vaške mogu da opstanu van kose i temena glave sa koga se hrane čak i do 72 sata, a neke studije kažu i duže pa se lako prenose u kolektivima i igraonicama. Jedna ženka položi dnevno od 100 do čak 500 jaja – gnjida. One se lepe za dlaku, pa se veoma teško skidaju. Iz gnjide se za šest do osam dana izleže larva, koja za dve nedelje postane odrasla, polno zrela jedinka.

  • Vaške se retko prenose sa dece na roditelje.

Potpuno netačno!

Vaške se prenose kontaktom, dakle lako pređu iz jedne kose u drugu. Obdaništa, škole, igraonice… ponekad, nažalost, i bolnice – mesta su odakle obično stižu vaške. Dete se češe nekoliko dana a do se roditelji osveste da se dete češe zbog vaški- obično i svi u porodici budu zaraženi. One ne prave razliku između dečje i kose mama i tata. Kada dete unese vaške u porodicu, svi treba dobro da se pregledaju, a oni koji su u kontaktu sa detetom – da operu kosu šamponom protiv vaški. Do istrebljenja tih parazita je neophodno da se svi ukućani kontrolišu, jer se neretko dešava da i jedna zaostala gnjida celu porodicu uvuče u novu seriju neprijatnosti i svraba glave.

  • Čim se dete počeše po kosi, mora da je vašljivo.

Iako nisu jedini razlog svraba glave, prvi simptom vašljivosti i jeste svrab, pa je i češanje veoma upečatljiv znak. Svrab nastaje na mestu gde vaška probija kožu glave i napravu ranicu (tako se hrani). Postoji i «psihološko» češanje – čim čujemo da neko ima vaške, zasvrbi nas glava.

  • Najbolji način da se vaške izleče je šišanje «na nulu».

Nekada je bilo tako, ali je to nepopularan i nepotreban (mada efikasan) vid «terapije».

Savremena medicina je pomogla mnogo da dostupna sredstva nisu štetna za dečije glavice, da su prirodna i koliko toliko delotvorna. Upotreba je jednostavna: obično se prvo koristi šampon, kojim se kosa deteta dobro opere, prema uputstvu na kutiji ( u zavisnosti da li je potrebno da kosa bude vlažna ili suva, kao i koliko dugo je potrebno da šampon stoji na kosi). Ovi šamponi su veoma efikasni, ubijaju gotovo 100% žive vaške a gnjide u 99% slučajeva. Zbog toga što neka gnjida može ostati živa, potrebno ih je gustim češljem ili ručno izvadi svaka gnjida, a tretman je potrebno ponoviti za nedelju dana, da bi se sprečilo da se neka živa gnjida razvije u vašku. Neophodno  je uporno i sistematsko skidanje gnjida iz kose – svaki dan pažljivo treba pregledati kosu, a gnjide uklanjati ručno, po sistemu «komad po komad», ili specijalnim gustim češljem. Dok je aktuelna epidemija treba koristiti sprejeve koji deluju preventivno pre svakog odlaska u kolektiv, a za devojčice postoje i gumice za kosu koje su se pokazale kao delotvorne.  Ukoliko je dete donelo u kuću vaške potrebno je oprati sve posteljine, jastuke i tekstil sa kojim je dete bilo u kontaktu, kako bi se sprečilo širenje medju porodicom.  U vrtiću takodje treba oprati tepihe posteljine i plišane igračke. Zbog toga što se mnogi roditelji ne bave ovim napastima došli smo do toga da deca imaju vaške a da se problem ne shvata ozbiljno i dete se ne očisti dobro i da se vaške u pojedinim kolektivima stalno vraćaju. Iako Vaše dete dobije vaške, nemojte nikoga kriviti za novonastalu situaciju, recite roditeljima sa kojima je dete u kontaktu da problem postoji i probajte da ga rešite zajedničkim snagama.

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA