Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Foto: Canva
Šta je u stvari vakcinacija?
Vakcinacija – imunizacija je najbolji način sprečavanja (prevencije) oboljevanja od zaraznih bolesti. Ovako se sprečava širenje zaraza među decom, ali i odraslima.
Vakcine se sastoje od oslabljenih ili “iseckanih” mikroorganizama (virusa ili bakterija), a tako su napravljene da ne mogu da izazovu infekciju, ali pomažu imunološkom sistemu organizma da nauči da se bori sa izazivačima zaraznh bolesti.
Postoje vakcine koje sadrže delove hemijskih supstanci (toksina) kojima mikroorganizmi napadaju čoveka i izazivaju veoma teška oboljenja (na primer tetanus i difterija).
Šta se dešava u organizmu deteta koje je primilo vakcinu?
Kada se vakcina da detetu odbrambeni (imunološki) sistem “vidi” sadržaj vakcine kao uzročnika bolesti. Počinje proces stvaranja otpornosti (imunizacija) na mikroorganizam (ili toksin) koji se sastoji u stvaranju antitela, ali i “uvežbavanju” pojedinih imunoloških ćelija za borbu protiv prouzrokovača bolesti.
Kako smo već napomenuli, vakcina ne može da izazove bolest, ali je dovoljno “jaka” da se imuni sistem nauči da prepozna mikronapadače, tako da ako nekada stignu u organizam biće uspešno “utamanjeni”. To je suština imunizacije.
Zašto ih dajemo tako rano – već u prvim danima života?
Kad se beba rodi njen imuni sistem je prilično “tanak”. Nešto antitela beba preuzme od mame, ali prvi meseci života su ujedno i početak prve faze sazrevanja imunološkog sistema deteta. Zato je logično da se u taj proces sazrevanja “ugrade” i važne imunološke informacije o prouzrokovačima opasnih infekcija, a to se nesumnjivom najbolje sprovodi ranom vakcinacijom.
Zašto se neke vakcine daju više puta (revakcinacija)?
Imuni sistem je jedna veoma složena armija različitih ćelija – vojnika, i biohemijskih procesa i supstanci koji učestvuju u odbrani organizma od infektivnih agenasa. Prilikom pravljenja nekih vakcina prouzrokovači bolesti (virusi, bakterije ili toksini) moraju biti oslabljeni tako da ne mogu da izazovu infekciju, ali stimulišu detetov imunitet.
Zato je potrebno “osvežiti pamćenje” odbrambenog sistema i ponavljati iste vakcine da bi se došlo do potpune imunizacije, dakle sigurne zaštite od mikroorganizama protiv kojih se vakcinacija sprovodi.
Ima li neželjenih efekata vakcinacije?
Naravno da ima, ali su kod ogromne većine dece neželjeni efekti vakcinacije blagi i prolazni. Sa osavremenjivanjem farmako-tehnoloških postupaka dobijene su “čiste” vakcine što je značajno smanjilo pojavu neželjnenih efekata imunizacije.
Mogu se javiti takozvane lokalne reakcije (na mestu uboda) – otok, crvenilo, bol što obično dovede do nervoze i “kenjkavosti” beba.
Porast temperature, koji je retko drastičan, traje par dana (to su takozvani sistemski neželjeni efekti). Sve to, kod ogromne većine beba, prođe sa malo analgetika, a često i bez lekića, a dete će za par dana zaboraviti na vakcinu.
Izuzetno retko se dešavaju ozbiljne (neurološke) komplikacije vakcinacije koje se lako uočavaju od strane roditelja i brzo dovode decu pedijatru. Sa poboljšanjem procesa proizvodnje vakcina ove komplikacije su pravi raritet.
Jedno je sigurno – neželjeni efekti vakcina su beznačajni, u poređenju sa nesumnjivom koristi koje imunizacija pruža.
Koje su obavezne vakcine u prvoj i drugoj godini života?
Naš imunizacioni protokol predviđa sledeće obavezne vakcine:
- BCG vakcina – protiv tuberkuloze
- Petovalentna vakcina koja sadrži pet komponenti (protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, protiv bakterije Hemofilus influence. Daju se tri doze u prvoj godini (sa razmakom od mesec dana), i jedna revakcina u 2. godini (sa 18 meseci)
- Vakcina protiv hepatitisa B. Daju se tri doze: na rođenju, pa sa mesec dana i sa šest meseci.
- Vakcina protiv pneumokoka (S. pneumoniae): dve doze u 1. godini i revakcina u 2.
- MMR vakcina – protiv malih boginja, zaušaka i rubeole: prva doza u 2. godini (sa 13 meseci), a revakcina u 6. godini
Pokazalo se da kombinacije vakcina efikasno imunizuju dete, a tako se smanjuje broj “bockanja”beba. Kod nas je registrovana kombinovana petovalentna vakcina. Pored petovalentne postoji i šestovalentna kombinovana vakcina (koja pored svih komponenti petovalentne vakcine sadrži i vakcinu protiv Hepatitisa B.
Dete treba da je zdravo kada se vakciniše!
Ako ima jasne znake infekcije: kija, kaščljuca, curi mu nos, ima crveno grlo i tpovišenu temperaturu, mudro je sačekati sa vakcinacijom bar nedelju dana. Nije dobro da se dete vakciniše danas, a za par dana da dobije febrilnu virusnu infekciju koje je tek počela da se razvija na dan vakcinacije.Zato pedijatar pregleda dete pre svake vakcinacije.
Bebe koje dobijaju transfuzije posle rođenja se malo kasnije vakcinušu (obično se odlaže za 3 do 6 meseci), a detaljno uputstvo se dobija uz otpusnu listu.
Koje su vakcine korisne za bebu, a nisu obavezne
- Vakcina protiv virusa varičele (ovčijih boginja) če se davati deci u 6. razredu koja nisu vakcinisana i nisu preležala varičele, godina, a obavezna je za rizične grupe.
- Vakcina protivmeningokoka – bakterije koja izaziva ozbiljnu infekciju moždanih ovojnica (meningitis), ali i sepsu sa fatalnim ishodom.
I pored mnoštva istraživanja koja potkrepljuju efikasnost vakcinacije (uz minimalne i retke neželjene efekte) se i dalje dovodi u pitanje potreba za imunizacijom (vakcinacijom) beba. Ovde zaista nema dileme – vakcine su neophodne, a vakcinacija u prvoj i drugoj godini života udara “imunizacioni temelj” za borbu protiv veoma opasnih infektivnih bolesti.
Dokaza je mnogo, ali je jedan najjači: od kad se vakcine redovno daju bebama smrtnost od zaraznih bolesti kod dece je drastično smanjena, a pojedine bolesti su potpuno pobeđene (iskorenjene) zahvaljujući upravo imunizaciji.
Autor: Goran Vukomanović
Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike. Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama. Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).
Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece. Oženjen, otac troje dece.
Doktore, moj sin ima 4 meseca. Primio je drugu turu petovalentne i vakcine protiv pneumokoka. Nema temperaturu, ali strasno se trza i ne moze da spava. Kenjkav je i nervozan. Nismo primetili nikakav otok na mestu uboda, ali cim se pipne noga, jako place.
Zanima me – je li to normalna reakcija?
Da li davati paracetamol ili obloge?
Za sada samo da se prati…ovo ne izgleda da je bilo šta za brigu.
Doco beba je u 19 mesecu i rimili smo u petak penaxin vakcinu…nogica je bas crvena osetljiva na dodir i natecena otok ne spada vec tri dana…moje pitanje je da li voditi kod pedijatra jer otok ne spada probali smo obloge ali nikakvih promena nema…od prijema vakcine nestabilno hoda kao da vuce nogu mesto gde je naduveno i crveno je uvek vruce….juce pozvala sestre iz bolnice porucili su mi samo obloge..sta dalje?!
Za sada samo hladne obloge…
Ukoliko se otok širi- da se obavi pregled
Postovani,
Nas sin je u sredu 20. juna primio revakcini pentaxina. Tada smo uradili krvnu sliku, crp je bio 3, i sve druge vrednosti su bile u dozvoljenim granicama, osim eritrocita cija je vrednost bila 5,3. Pedijatar ga je poslusao, pogledao grlo i odlucio da primi vakcinu. Danas 23. juna malisa kaslje, pun je slajma, nema temperaturu.
Da li ce mu ovi simptomi i to sto je primio revakcini nesto iskomplikovati?
Mnogo sam zabrinuta!!!
Ovo NE treba da Vas brine!
postovani. Moje ijete je diteper vakcinu pocelo primati sa 16 mjeseci. Primio je prvi Pentaksim sa 16 mj, drugi 18. i receno nam je treci godinu dana od drugog. medjutim zbog tri upale ( grla i uha) mi kasnimo 2 mj sa trecom dozom.Trecu dozu treba u ponedeljak d aprimi. Da li je on sada zasticen ili nema zastitu, da li dva mjeseca kasnjena ometaju dalji imunitet nakon trece doze?
NEMA opasnosti od ovog kašnjenja, ali da se to OBAVEZNO uradi – ćim dete ozdravi!
Postovani,
Zanima me posto mi sin ima 2,5 godine, trebao je vec odavno da primi pentaxim revakcinaciju ali je kasnio i svaki put slini, kaslje… sad nam je zakazano za septembar ..da li je i dalje zasticen tom prvom dozom idemo na put pa se brinem?
NIJE kasno – ali da se ŠTO PRE vakcinise!
Slinavljenje BEZ povišene temperature NIJE prepreka za vakcinaciju!
Postovani, redosled vakcinacije u zemlji u kojoj mi zivimo je drugaciji. Moja cerka kasni godinu dana sa vakcinacijom. Sa 12meseci Hep B, sa 13 MMR i Hep B, sa 18 meseci Hep B i 5in1. Sada ima 23 meseca, dala bih joj prvo revakcinu 5 in 1 i MMR, sta sa Hep B, jel zakasnila i kako sada? Hvala unapred
Naprosto se MORATE držati raporeda vakcinacije koji važi u zemlji u kojoj živite! To NEĆE naškoditi detetu i NISTE zakasnili!
Pozdrav,
Moj sin treba da primi drugu vakcinu za Hepatitis B ali ih nema… Koliko dana sme da prodje dok ne primi 2 dozu.
To NIJE problem…i nekoliko meseci odlaganja nece naškoditi, ali da se 3. doza blagovremeno da detetu