U Srbiji desetogodišnjaci imaju strije i probleme sa pritiskom!

GOTOVO svako peto dete u Srbiji je prekomerno uhranjeno ili već gojazno, i zbog toga će, u budućnosti, gotovo sigurno, tvrde stručnjaci, biti pacijent kardiologa, endokrinologa i drugih specijalista za hronične bolesti koje značajno skraćuju životni vek. Istraživači Dečjeg nacionalnog medicinskog centra u Americi upozoravaju da će, prvi put u istoriji, današnja deca, možda, živeti kraće nego njihovi roditelji. Razlog je – višak kilograma.

Kada se dodaju i oni dečaci i devojčice koji imaju višak kilograma, ali još nisu prešli granicu od koje se računa gojaznost, u najmlađim generacijama je više od 18 odsto debeljuca.

– Ranije smo u odeljenju imali jedno ili dvoje gojaznih, a sada i po desetoro dece sa značajnim viškom kilograma – kaže za „Novosti“ dr Dejan Jonev, pedijatar u Domu zdravlja Čukarica sa 29 godina radnog iskustva. – Smatra se da je to uglavnom posledica nepravilne ishrane, sa puno brze, masne hrane, sokova, slatkiša, ali i neizbalansiranog unosa hrane. Umesto tri glavna obroka i dve užine, velikom broju starijih adolescenata prvi obrok je večera i to se, naravno, odražava na telesnu težinu. Takođe, značajno je smanjena fizička aktivnost. Deca više ne trče, malo i hodaju, uglavnom satima sede isped kompjutera, a i to malo fizičke aktivnosti koju imaju u školskom programu na različite načine pokušavaju da se oslobode. Posledica je to što sada imamo decu sa hipertenzivnim krizama.

ČETIRI SATA AKTIVNOSTI NEDELjNO

ISTRAŽIVANjA pokazuju da 80 odsto dece u Srbiji bar dva puta nedeljno ima fizičke aktivnosti, ali su ti podaci dobijeni „na reč“ anketiranih. Čak i da je tako, to je za decu, a pogotovu onu sa viškom kilograma, nedovoljno. Prema rečima lekara, najmlađi bi trebalo da se četiri puta nedeljno po sat vremena posvete fizičkoj aktivnosti. Nije svejedno ni koja je aktivnost u pitanju: šetnja, recimo, gotovo da nema efekta. Deci se preporučuje aktivnost koja angažuje sve grupe mišića: plivanje, kolektivni sportovi, aerobik… Za većinu se aktivnost svodi samo na tri časa fizičkog vaspitanja nedeljno u osnovnoj školi, pa ni ona nije za sve đake istog kvaliteta. U mnogim školama nema mesta za sve u fiskulturnoj sali, pa učenici najnižih razreda fizičko „odrade“ u učionici.

Doktor Jonev, međutim, smatra da ne možemo baš za sve da okrivimo samo loše navike, jer se sada, generalno, manje zdravo živi nego ranije.

– Sigurno je da uzrok i za gojaznost postoji u hrani koju jedemo, jer čak i kada pažljivo planiramo jelovnik, pitanje je koliko je hrana zdrava – smatra dr Jonev. – Kroz meso i povrće sada unosimo i hormone koji se daju životinjama i koriste pri uzgajanju biljaka. Nikad se ranije nije dešavalo da dete ima strije, a sad ove promene na koži viđam i kod desetogodišnjaka!

Generalno, u Srbiji oko 55 odsto stanovništva ima problema sa prekomernom telesnom težinom. Načelnica Klinike za endokrinologiju KBC Vojvodine profesor dr Edita Stokić, kaže da nas to karakteriše kao gojaznu naciju.

– Poslednji podaci pokazuju da je porastao i broj dece sa prekomernom težinom i da je sada, praktično, svako peto dete gojazno – rekla je dr Stokić. – To je ogromna armija dece koja će u perspektivi, ako nešto ne preduzmemo, imati brojne komplikacije: povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, neke oblike maligniteta i brojne druge zdravstvene probleme.

Na našim prostorima svakako postoje i kulturološki uzroci za gojaznost, jer se deca, pogotovo ako ih čuvaju bake, svaki čas nutkaju da jedu, a uvreženo je pogrešno mišljenje da mršavo dete nije zdravo.

– Oko 60 do 85 odsto dece koja su gojazna u školskom uzrastu ostaju takva i kasnije, što dovodi do pojave hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su hipertenzija, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2, ali i do endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja – kaže za „Novosti“ magistar dr Jelena Gudelj Rakić, načelnik Centra za promociju zdravlja u Institutu „Dr Milan Jovanović Batut“. – Ova oboljenja i gojaznost, udruženi u tako ranom životnom dobu, prouzrokuju skraćivanje očekivane prosečne dužine života, doprinose velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožavaju funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.

Novosti