Nekada su razlog nespretnosti objektivni problemi, neodgovarajuća obuća ili odeća (često prevelika ili neadekvatna, dete ne može da trči u lakovanim cipelama i dugačkoj suknji). Ravna stopala, prsti okrenuti na unutra ili X noge mogu takođe da budu uzrok čestom padanju.
Ako je dete preskočilo fazu puzanja ostalo je uskraćeno za iskustva savladavanja prepreka, dočekivanja na ruke pri padu, nagle promene pravca kretanja kao i zavidne mišićne snage koju bi steklo.
Deca koju su roditelji vodili za ruke i tako ih učili da hodaju ne ovladaju bočnom ravnotežom i to je takođe razlog za nespretnost. Hod je izuzetno složena motorička aktivnost i zahteva dobru fizičku spremnost kao i visok stepen koordinacije. Nije dovoljno da dete samo prohoda, već i da dobro uvežba hodanje u različitim uslovima (po ravnom, sa preprekama, na različitim podlogama, na neravnom terenu, sa obućom i bez, sa slobodnim rukama i istovremenim nošenjem predmeta u obe ruke).
Kada dete ovlada kretanjem u zatvorenom treba to sve da radi i na otvorenom prostoru, dvorište je idealno mesto za malu decu ili obližnji park. Zadatak odraslih je da pomognu detetu pri prvim pokušajima bez obzira što će se verovatno pri tom isprljati ili možda pocepati odeću. Tu će naučiti da savladava uzbrdice i nizbrdice, da hoda po kamenju, šljunku, pesku, blatu, travi, snegu, kroz vodu.
U drugoj godini života se ovadava različitim motoričkim veštinama a u trećoj se one usavršavaju. Dete uspostavlja sve bolje ravnotežu, može da se naglo zaustavi i da u trku promeni pravac, da skoči obema nogama i da držeći se za ogradu silazi niz stepenice. Takođe rado hoda po suženoj površini i voli da savlađuje prepreke, da se provlače kroz uzane prolaze i da se igra loptom. Aktivnosti rukama su sve preciznije tako da lakše kontroliše pokrete olovkom i sve bolje se služi priborom za jelo. Uz učestvovanje u dečijim igrama roditelji treba pomno da prate aktivnosti deteta, da uočavaju kako koristi igračke i predmete, da dodaju
Deca do pet godina nemaju strah i misle da sve mogu i to je najzahvalniji uzrast da ovladaju veštinama kao što je vožnja trotineta, bicikla, rolera, skijanje, klizanje i plivanje.
Da bi dete bilo „spretno“ mora da razvije određene fizičke sposobnosti kao što su ritmičnost pokreta, preciznost, ravnotežu, koordinaciju, brzinu, snagu i harmoničnost pokreta.
Dete ne može odmah da postane spretno, ali svaki i najmanji uspeh treba pohvaliti. Nikako ga ne treba grditi kada nešto ne uradi dobro, naročito ne pred drugom decom. Napravite plan, krenite sa lakšim i manje složenim aktivnostima da bi ih savladavalo postepeno. Ne insistirajte po svaku cenu ako dete nešto odbija da pokuša, sačekajte neko vreme pa mu to ponovo predložite. Izbegavajte aktivnosti takmičarskog karaktera, to je prevelik izazov za „trapavo“ dete. Ako nemate dovoljno iskustva ili strpljenja potražite stručnu pomoć. Kada uspete da savladate neku od veština uz pomoć stručnjaka dalje će te verovatno nastaviti sami sa sa svojim detetom.
Komentari 0