Toplotni udar ili sunčanica

Sunčanica je burna reakcija celog organizma na prekomerno izlaganje suncu. Do nje može brzo da dođe, naročito ako je dete aktivno na suncu, ali je češća takozvana kasna sunčanica, koja se dešava nekoliko sati posle boravka na vrućini – pred spavanje, ili tokom prvog sna.

Foto: Pixabay

Kada se najčešće javlja sunčanica?

– Tokom putovanja: naročito u kolima ili autobusu, kada nema klimatizacije, pa se stvara efekat staklene bašte. Deca su posebno ugrožena, jer se brže i lakše pretople od roditelja. Ako nama nije vruće, to ne znači da se i deca isto osećaju.
– Na moru: prekomerno izlaganje suncu, ali i dug boravak u hladu na visokoj temperaturi vode dete ka «toplotnom udaru».
– Na planini: planinsko sunce može da prevari, naročito ako pirka vetrić, koji stvara utisak prijatnog ambijenta. Planinsko sunce snažnije emituje ultraljubičasto zračenje, pa je i rizik od opekotina veliki, ali se ipak ređe javlja prava sunčanica.

Šta se dešava kada se organizam pregreje?
Dolazi do neželjenog lanca zbivanja: raste spoljašnja, ali i unutrašnja telesna temperatura. Organizam pokušava da se rashladi tako što širi krvne sudove, u nameri da veća količina krvi odnese toplotu na površinu tela. Ali, to nema efekta, jer sunce neumoljivo peče, pa pada arterijski krvni pritisak i javlja se slabost. Pritisak pada i zbog gubitka tečnosti – znojenjem, ali i isparavanjem. Što je dete manje, to je gubitak tečnosti izraženiji.

Kako da prepoznate sunčanicu?
● Rana reakcija je veoma burna: dete odjednom onemoća, oseća vrtoglavicu i mučninu, neretko povraća i postaje pospano. Veći klinci mogu da budu i uznemireni, a glavobolja je skoro uvek prisutna. Dete je orošeno znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura može da bude normalna, ali je obično povišena. Što je dete manje, simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Kada se baš pretera sa sunčanjem, može da dođe i do gubitka svesti, što se češće dešava kod adolescenata.

● Kada se dešava «kasna» sunčanica, simptomi sporije nastupaju, manje su izraženi, ali duže traju. Deca su vruća, zajapurena – iako nisu na suncu. Izgledaju kao da ih «lomi virus», pa se mame i tate često zbune, misleći da je u pitanju infekcija. Mališani su veoma razdražljivi – plaču, na izgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je, po pravilu, povišena.

Kada se treba obratiti lekaru? 
* Ako telesna temperatura ne pada i pored rashlađivanja i lekova. Tada se, verovatno, ne radi samo o sunčanici, već je dete na početku neke druge bolesti. Obično se radi o početku crevnih infekcija, ili upale disajnih organa. U tom slučaju se brzo javljaju i drugi simptomi bolesti, pa treba konsultovati lekara, koji će da postavi pravu dijagnozu.
* Ako dete izgubi svest i ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj. Gubitak svesti je obično rezultat prolaznog pada pritiska i nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Ovo je bezazlena varijanta i gotovo trenutno prolazi kada dete legne i podignu mu se noge, kako bi se mozgu obezbedilo dovoljno krvi. Međutim, ako je dete potom konfuzno, pospano i slabo komunicira sa okolinom, treba se javiti lekaru, najbolje pedijatru.
* Ako dete uporno povraća i sve je nemoćnije. Tada se radi o veoma teškom obliku sunčanice, pa je neophodan pregled lekara. On će utvrditi da li se radi samo o sunčanici, ili se potkrao početak neke druge bolesti (na primer, infekcije letnjim virusima ili bakterijama).

Podeli:

Komentari

Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA