Stenoza arterije pulomonalis

Evo pitanja majke sedmomesečnog dečaka: detetu je dijagnostikovana urođena srčana mana – stenoza arterije pulmonalis. Predložena je intervencija, katetrizacija srca sa balon dilatacijom. Želela bih da saznam više o ovoj bolesti.

stenoza px

Foto: Pixabay

 

Stenoza plućne valvule

Stenoza (suženje) plućne arterije je stanje u kome je usporen protok krvi iz srca do pluća zbog deformiteta na samoj valvuli, ispod ili iznad nje.

Normalna anatomija plućne valvule

U zdravom srcu, plućna valvula se sastoji od tri listića spojena tako da vas podsećaju na pitu podeljenu na tri jednaka parčeta. Pri svakom otkucaju srca valvula se otvara tako da propusti krv u pravcu prema plućima, a potom zatvori ne dozvoljavajući da se krv vraća unazad prema desnoj srčanoj komori.

Šta se dešava kod stenoze plućne valvule?:

Jedan ili više listića mogu biti defektni ili zadebljali ili se prilikom razvoja ne razdvoje adekvatno, pri čemu se valvula ne otvara u potpunosti i ometa protok krvi.

Kada nastaje stenoza?

Ova srčana mana se razvija u većini slučajeva pre rođenja, retko se sreće u kasnijem detinjstvu i adolescenciji, tačnije retko se stiče. Znači, dete se rodi sa suženom plućnom valvulom.

Kakve simptome imaju deca sa ovom manom?

Najčešće su deca sa ovom manom asimptomatična! Najznačajniji znak da postoji stenoza je šum na srcu, čija jačina korelira sa težinom stenoze. Simptomi se javljaju samo u teškim oblicima. Novorođenče sa teškom stenozom na plućnoj valvuli u prvim satima razvija cijanozu (plavljenje) jer nema dovoljno krvi koja dolazi u pluća na oksigenaciju. Ovo je hitno stanje kada je neophodno što pre osloboditi suženje. Kod starije dece mogu se pojaviti zamaranje, kraći dah i slaba tolerancija fizičkog napora. Čak i teška stenoza plućne valvule retko dovodi do insuficijencije  srca i naprasne smrti.

Kako se postavlja dijagnoza?

Na dijagnozu stenoze plućne valvule lekar  obično posumlja prvo na osnovu karakteristika šuma, koji je turbulentan i široko se propagira u grudnom košu. Na EKG-u se mogu registrovati promene koje ukazuju na opterećenje desnog srca. Zlatni standard za dijagnostikovanje ove mane  je ultrazvučni pregled srca. Ultrazvuk srca je važan i da bi se isključile mane koje su često udružene sa stenozom plućne arterije, kao što su defekti na pretkomorskoj ili komorskoj pregradi.

Kada i kako ovu manu treba lečiti?

Veliki broj dece sa ovom srčanom manom zahtevaju samo redovne kontrole i mogu imati potpuno normalan život uz pohađanje svih vrsta fizičkih aktivnosti. To su ona deca koja imaju blagu i umereno tešku stenozu plućne valvule, to jest gradijent pritiska na mestu suženja od 30 do oko 70 mm Hg. Blaga stenoza retko progredira posle prve godine života, ali blaga stenoza u novorođenačkom periodu može progredirati u tešku pa je neophodno brižljivo praćenje.

Ukoliko se radi o teškoj stenozi plućne valvule, terapija izbora je balon dilatacija, a vreme intervencije elektivno.

Šta je to balon dilatacija i kako se ona izvodi?

Ova tehnika koristi kateterizaciju srca. Nakon uboda vene u preponskoj regiji, kateterom se dođe do desne komore odakle se puštanjem kontrasta jasno vizualizuje mesto suženja. Potom se žicom prođe mesto suženja, na žicu se navuče kateter i izmeri pritisak iznad i ispod suženja.  Nakon toga se preko pomenute žice navlači kateter sa naduvavajućim balonom, koji se pozicionira tačno na mestu suženja. Naduvavanjem balona se proširuje suženje i oslobađa protok krvi.

Koliko je ova intervencija rizična?

 

Najznačajnija komplikacija je nekompetentnost valvule nakon dilatacije, što znači da se posle dilatacije valvula ne zatvara adekvatno i dozvoljava protok krvi unazad (prema desnoj komori). Ova komplikacija je uglavnom lakše prirode, a obzirom na benefit same procedure često je zanemarljiva. Kao i kod svake intervencije postoji rizik od krvavljenja i infekcije, ali je taj rizik minimalan.

Dilatacija plućne arterije kod novorođenčadi kod kojih je suženje kritično je rizična jer su ova deca teško bolesna i nestabilna.

Koje su druge metode lečenja?

Ukoliko se radi o suženju plućne arterije koje je ispod ili iznad same valvule, onda balon dilatacija nije efikasna te je metod izbora hirurgija. Takođe, ako je ova mana udružena sa još nekom koja zahteva hirurški tretman (na primer defekt komorske pregrade), metod izbora je kardiohirurška intervencija.

Da li je lečenje definitivno?

Kod dece sa teškom stenozom koja je dilatirana u ranijem životnom dobu, postoji izvestan stepen rekurencije koja zahteva ponovnu dilataciju. Čak do 20 procenata pomenute dece zahteva reintervenciju zbog ponovnog razvoja suženja. Bez obzira na rezultat lečenja, nephodne su redovne ultrazvučne kontrole.

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici se ova mana rešava veoma uspešno balon dilatacijom u sali za kateterizacije srca. Dete se, ukoliko sve prođe kako treba, već sutradan nakon procedure otpušta kući sposobno za normalan život i aktivnosti.

Dr Igor Stefanović

Podeli:

Komentari

  1. Poštovani,

    imam dijete od 2 god. i 3 mj., dijegnosticirana joj je valularna stenoza,
    redovno idemo na kontrole u Sarajevo, zadnji put kad smo isli (juni 2017) dr. nam je rekao da je gradijent ispod 30mmHG i da dođemo na kontrolu za 1. god., te da smatra da nema potrebe za nekim zahvatom,
    međutim bez obizira na nalaz iz Sarajeva isli smo u (novembru 2017) u Zagreb kod drugog kardiologa i njegov nalaz je da je gradijent 60mmHG te da bi trebalo uradit balon dilataciju, pa smo sad u “konfuziji” ne
    znamo šta da radimo, odnosno šta vi mislite da li s gradijentom
    od 60mmHG (ukoliko je uistinu toliki) treba radit nešto djetetu….
    inače na djetetu se ništa ne primjeti, normalno se razvija, ne plavi i nikad nije, vitalna je i čak hiperaktivna…

    Srdačan pozdrav,

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA