Prolaps mitralne valvule (PVM) kod dece

Nastavljamo rubriku “želim da znam više” pitanjima jedne majke koja ima dve devojčice sa istom dijagnozom – prolaps mitralne valvule. Ovo je jedna od čestih dijagnoza u dečjoj kardiologiji, pa je tema interesantna.

Foto: Pixabay

  • Šta je mitralna valvula

Srce ima četiri šupljine koje su raspoređene u “dva sprata”. Dve komore: leva i desna (donji sprat) i dve pretkomore, opet leva i desna (gornji sprat). Iz pretkomora krv se uliva u komore, a odatle u dva velika krvna suda (aorta i plućna arterija). Između ova dva sprata se nalaze valvule: mitralni (koji ima dva zalistka) i trikuspidna (koja prema imenu, ima tri zalistka). Ovo su zapravo sofisticirani “ventili” koji ne dozvoljavaju da se krv iz komora vraća u pretkomore! To je važna funkcija, jer se tako srcu omogućuje da pumpa krv u sve delove tela, a to mi je glavni zadatak.

Mitralna valvula je “ventil” koji radi pod velikom pritiskom, jer je leva komora “glavna” pumpa organizma, koja ispumpava krv u celo telo (osim pluća, koje “snabdeva” desna komora, koja radi pod daleko manjim pritiskom) pa je veoma važna.

  • Šta  znači PVM

PVM je skraćenica od dijagnoze koja na je na latinskom: Prolapsus Valvulae Mitralis, a to znači da jedan od zalistaka (delova “ventila”) malčice propušta! Zato se deo krvi vraća iz komore u pretkomoru, i to je suština prolapsa. Obično je zalistak (jedan ili oba) nešto duži, “gracilniji” pa zato prolabira (“posuvrati se”) i tako je nastalo ovo ime.

  • Mitralna regurgitacija – šta je to

To je stručni naziv za “povratak” dela krvi iz komore u pretkomoru. To se naziva i insuficijencija, a to je to isto! Obično se radi o “mlazu” krvi, a to se lako vidi na ultrazvučnom pregledu, a može se čuti auskultacijom (“slušanjem” stetoskopom).

Što je stepen ove regurgitacije (insuficijencije) manji to bolje za dete, i obrnuto – povratak velike količine krvi iz komore u pretkomoru može stvoriti probleme.

  • Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnozu kod dece postavlja pedijatar – kardiolog!

Na PVM može posumnjati i pedijatar, posle pažljivog “preslušavanja” detetovog srca, ali se dete naprosto mora uputiti dečjem kardiologu.

Posle kardiološkog pregleda i EKG-a se obavi ultrazvučni (ehokardiografski) pregled kojim se postavi definitivna dijagnoza!

  • Da li se PVM uvek čuje slušalicama

NE MORA se uvek čuti!

Ima diskretnih prolapsa mitralne valvule koji se naprosto ne čuju! Nekada se desi situacija “malo se čuje, pa se ne čuje”, ali to je onda obično veoma blaga forma prolapsa mitralne valvule kod dece. Zato se ne treba čuditi kad pedijatar nije čuo prolaps mitralne valvule.

  • Koliko je ovo opasno

Srećom, kod VEĆINE dece NIJE opasno!

Naime, kada NEMA značajne (stručno se to zove hemodimamski BEZNAČAJNA) mitralne insuficijencije (regurgitacije) onda je to SAMO za praćenje i NIJE za brigu!

To su deca koja imaju “gracilnu” konstituciju, pa su nekako duguljasta i “fina”. E takvo im je i srce, pa su mitralni zalisci duguljasti i nežni. To se češće javlja kod devojčica i devojaka, ali prolapsa mitralne valvule naravno ima i među dečacima.

  • Može li se pogoršati

Može, i to kod onog manjeg broja dece kod kojih se (ultrazvučnim pregledom) nađe značajna mitralna insuficijencija. Kada je ovaj “povratak krvi” masivan, srce se opterećuje, počinje da se širi (dilatira) i to može biti opasno.

Ova deca se prate po posebnom protokolu i dobijaju odgovarajuću terapiju.

  • Da li dete koje ima prolaps mitralne valvule može da se bavi sportom

Može, ako NEMA tegoba (smetnji), ako ima hemodinamski beznačajnu mitralnu insuficijenciju (regurgitaciju) i ako se redovno prati kod sportskog lekara i dečjeg kardiologa.

  • Šta je to prevencija infektivnog (bakterijskog) endokarditisa

Endokarditis je opasna infekcija unutrašnjeg dela srca (endokarda). Ona se (istina veoma retko) može desti kada bakterije (iz usta, ili nekog drugog dela tela) prodru u krv, pa “za baksuz” odu na mestogde postoji prolaps mitralne valvule, pa da nastane infekcija endokarda (endokarditis). Srećom ovo se IZUZENO retko dešava, i to opet kod onog manjeg broja dece koja imaju značajnu (veliku) mitralnu regurgitaciju (insuficijenciju).

Zato se ovoj deci prepisuje prevencija (profilaksa) antibiotikom, koji se daje obično jedan sat PRE neke “krvave” intevencije (vađenje zuba, druge operacije…). Kardiolog detetu i roditeljima da detaljno uputstvo (sa detaljnim objašnjenjem) za ovu profilaksu, tako da nema nejasnoća.

  • Kakva je udaljena prognoza

Kod velike većine dece ODLIČNA!

Uz redovne kontrole, deca imaju uobičajen i kvalitetan život. Deca sa hemodinamski značajnom (velikom) mitralnom insuficijencijom (regurgitacijom) mogu imati komplikacije (proširenje srca, slabljenje srčane funkcije, ali i opasne poremećaje srčanog ritma). Srećom, oni su u manjini, a savremena terapija i kardiološko praćenje u velikoj meri mogu sprečiti najteže posledice.

Prolaps mitralne valvule kod dece nije “bauk”!

Goran VukomanovićAutor: Goran Vukomanović

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1991. godine. Specijalistički ispit iz pedijatrije položio 1996. godine. Upisao poslediplomske studije iz kardiologije. Magistarsku tezu pod nazivom Neinvazivna procena ventrikularnih ekstrasistola kod dece sa strukturno neoštećenim srcem odbranio 1998. na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Uže oblasti rada i istraživanja su pedijatrijska kardiologija, aritmologija, dečja sportska medicina kao i telemedicina. Šef Odseka za poremećaje ritma, elektrofiziologiju i pejsing Univerzitetske dečje klinike.
Kao (ko)autor učestvovao u izradi preko 140 naučnih i stručnih radova objavljenih u međunarodnim stručnim časpopisima, zbornicima sa internacionalnih i domaćih kongresa, u domaćim stručnim časopisima, kao i priloga u knjigama i monografijama.
Usavršavao se u Kantonspitalu u Baselu, Svajcarska (Prof. dr Wofgang Kiowski) i u Arkansas Children’s Hospital, Little Rock, SAD, (Prof. dr Christopher Erickson).

Osnivač je edukacionog projekta "Zdravo dete" koji je posvećen edukaciji roditelja i zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti sa ciljem očuvanja i unapeđenja zdravlja dece.
Oženjen, otac troje dece.

Podeli:

Komentari

  1. Poštovani, ja sam pre desetak godina saznala da imam prolaps(81.-o sam godište). Tada sam se intenzivnije bavila sportom, osetila tegobe i otišla kod kardiologa. Pre toga nikad nisam imala nikakve naznake, ali posle toga s vremena na vreme osetim tu nelagodnost. Pošto sada imam decu, interesuje me da li postoji mogućnost da i oni imaju ovu anomaliju, jer je verovatno i ja imam od rođenja. Hvala

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA