Foto> Pixabay
Kada dečji mozak obrađuje informacije?
Između sposobnosti mišljenja deteta i odrasle osobe nema nikakve razlike, razlikuje se samo količina znanja. Što je svakodnevica malog deteta raznovrsnija, to su složenije veze i umrežavanja (mreže neurona) koji u njegovom mozgu nastaju.
Kako bi dete trebalo da uči?
Ne na planski organizovanim „časovima“ i „nastavi“, već pre svega kroz igru. Deca do šest godina uče na tri načina:
1. Kroz aktivnost, dakle kroz shvatanje, oponašanje i isprobavanje postupaka odraslih.
2. Kroz priču i objašnjenja.
3. Sopstvenim razmišljanjem.
Važno je da se detetu omogući da što češće stiče nova iskustva, i da se ima u vidu da su detetu potrebni pitanja, odgovori i pohvale osobe koja se o njemu brine i druge dece.
Šta beba i malo dete mogu da nauče?
Tokom prve godine života na prvom mestu su hvatanje i kretanje, te su zato ovde važne igre u kojima se nešto hvata, pravi ili gradi. Ako dete već ume da puzi i da hoda, njima se pridružuju i one koje podrazumevaju pokret (ples ili dirigovanje uz muziku). Od druge godine života u prvi plan jače izbijaju posmatranje i gledanje, a zatim im se pridružuje i govor.
Šta deca uče od treće godine?
Najkasnije u ovom uzrastu potpuno se formirao poriv za istraživanjem – deca bi htela sve da znaju, raduju se svemu što nauče. U ovom periodu mogu da se uče pesmice i recitacije. Mogu da se igraju i igre s brojanjem – recimo kroz sortiranje (i istovremeno brojanje) različitih kamenčića, ili delova odeće. Potpuno će ih zabavljaju i jednostavni eksperimenti, kao što je pretvaranje vode u led i vodenu paru. A vama je potrebno samo malo vremena da zadovoljite njihovu znatiželju.
Šetajte s detetom kroz park i učite ga da razlikuje vrste drveća.
Takođe, za dobru vežbu mogu da vam posluže marke parkiranih automobila. Iskoristite priliku i napravite jedan ručak zajedno. Kuvajte, i objašnjavajte mu sastojke jela. Gledanje televizije je za dete prikladno tek od treće godine, a jednostavne edukativne kompjuterske igrice tek od četvrte. I jedno i drugo, međutim, najviše 30 minuta dnevno. Mašta im je razvijena pa će im se često desiti da pomešaju stvarnost i izmišljeni svet.
Spremni za strani jezik
Mada još ne ume da govori, vaša bebe već uči. Stoga je važno da se sa decom od samog početka razgovara, i to celim, razgovetnim rečenicama. Dobro je i ako detetu redovno čitate, ili mu pevate i recitujete pesmice.
Ako dete odrasta u dvojezičnoj sredini, drugi jezik treba takođe spontano da se koristi u svakodnevom životu (kod kuće ili u vrtiću) – ali jedino ako vi sami taj jezik dobro govorite. Do četvrte godine života razvijaju se delovi mozga koji su presudni za upotrebu jezika. Tokom druge godine dete uglavnom uči reči, a od četvrte godine uglavnom uči gramatiku.
Predškolci
Sa pet godina imaju kontrolu nad svojim emocijama i razvijenu vezu mišljenja i govora. Ovo je idealno vreme da ih naučite da gledaju na sat. Sada već razaznaju brojeve pa će lako odgonetnuti koliko je sati na digitalnom satu, ali bi bilo dobro da ih naučite da odrede vreme i na satu sa kazaljakama. Sa šest godina morali bi jasno da razlikuju realnost i maštu. Trebalo bi da razlikuju slova velika i mala, brojeve do 20 i neke najvažnije znake interpunkcije. Morali bi i da znaju koji je broj veći, a koji manji, šta je kasnije, a šta ranije.
Komentari 0