Redovno i pravilno održavanje higijene jedna je od najvažnijih mera u zaštiti od pojave i širenja zaraznih bolesti među ljudima i decom.
Foto: Pexels
Pročitajte u nastavku koje sve vrste higijene postoje, kako su povezane sa zdravljem i zašto je njihovo pravilno održavanje od izuzetnog značaja za harmoničan život.
Šta je higijena?
Higijena je nauka o zdravlju čije su osnovne vrednosti očuvanje i zaštita zdravlja ljudi, a naziv ove nauke potiče od imena grčke boginje zdravlja, Higije. Zadaci higijene kao savremene nauke, grupisani su u nekoliko specijalizovanih oblasti.
U pitanju su oblasti koje se bave ličnom higijenom, higijenom rada, higijenom fizičke kulture, komunalnom higijenom, higijenom u vanrednim situacijama, školskom higijenom kao i mentalnom higijenom. Sve nastoje da „čine jedinstvo ukupne spremnosti ljudi da se u izazovima koje nosi savremen život izbore za zdravlje“, kako glasi njihov cilj po definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
U nekim oblastima, kao što je zdravstvo, održavanje higijene na visokom nivou je od neizmernog značaja, pa tako medicinske uniforme igraju ulogu u higijenskoj zaštiti doktora i pacijenta jer sprečavaju prodor i širenje raznih zaraza u zdravstvenim ustanovama.
A kako su sve druge oblasti higijene važne za zdravlje vas i vašeg deteta pročitajte u nastavku!
Medicinska higijena i zdravlje
Medicinska higijena odnosi se na higijenske postupke koji su povezani s primenom medicine i medicinske nege i kojima se sprečavaju ili smanjuju šanse za nastanak bolesti ili njihovo širenje.
Postupci medicinske higijene uključuju:
- izolaciju ili karantin inficiranih osoba ili materijala radi prevencije širenja infekcije;
- sterilizaciju instrumenata koji su korišćeni u hirurškim postupcima;
- upotrebu zaštitne odeće i opreme kao što su maske, ogrtači, kape, naočare i rukavice;
- previjanje i saniranje povreda;
- bezbedno rukovanje medicinskim otpadom i njegovo adekvatno odlaganje;
- dezinfekciju višekratnih materijala (posteljine, jastuka, uniformi).
Većina ovih postupaka razvijena je u 19. veku, a dobro su utvrđeni do sredine 20. veka. Neki od njih, poput odlaganja medicinskog otpada, su naknadno pooštreni kao rezultat epidemija visoko-zaraznih bolesti kao što su AIDS-a i ebola.
Lična higijena i zdravlje
Redovno i pravilno održavanje lične higijene jedna je od najvažnijih mera u zaštiti od pojave i širenja zaraznih bolesti među ljudima.
Lična higijena uključuje redovno održavanje čistoće ruku, kose, lica, zuba i ostalih delova tela.
Neredovna lična higijena može uzrokovati razvoj zaraznih bolesti čiji se uzročnici najčešće prenose kontaktom, rukama i unose u ljudski organizam kapljičnim putem kroz usta, nos, sluznicu oka ili preko oštećene kože.
Foto: Unsplash
Decu treba od ranog uzrasta učiti pravilnom održavanju lične higijene:
- Higijena tela – sprovodi se tuširanjem ili kupanjem u toploj vodi i upotrebom sapuna. Peškiri za brisanje tela i za brisanje ruku moraju biti uvek suvi, redovno menjani i ne smeju se deliti sa drugom osobom;
- Higijena kose – pere se toplom vodom i šamponom jednom do dva puta nedeljno;
- Higijena zuba – peru se pastom i četkicom za zube dva puta dnevno, ujutru i uveče, a po mogućnosti i nakon svakog obroka. Četkica za zube treba biti vlastita i ne sme se pozajmljivati ni deliti s drugom osobom. Nakon pranja zuba četkicu treba osušiti i po potrebi je zameniti novom. Iako deca imaju mlečne zubiće, koje će u jednom trenutku svakako promeniti, važno je naučiti ih u ranom uzrastu koliko je bitno održavanje oralne higijene;
- Higijena ruku – Redovno i pravilno održavanje higijene ruku prva je i vrlo efikasna mera za zaštitu i sprečavanje širenja zaraznih bolesti koje se prenose nečistim rukama u kontaktu s drugim osobama, životinjama ili kontaminiranim predmetima. Ruke se pravilno peru toplom vodom i sapunom (trljanjem dlanova ukrštenih prstiju u trajanju od dvadesetak sekundi), a zatim ispiranjem pod mlazom vode i sušenjem (topli vazduh ili papirnati ubrus).
Mentalna higijena i zdravlje
Mentalna higijena predstavlja skup tehnika i mera koje imaju za cilj sprečavanje pojave mentalnih poremećaja i unapređenje mentalnog zdravlja.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnog poremećaja, već stanje potpunog psihičkog mira i zadovoljstva. Zdrava ishrana i fizička aktivnost doprinose mentalnom zdravlju, a odlazak kod psihologa ne bi trebalo da bude taboo.
Život u savremeno doba stresan je, ne samo za roditelje, već i za mnogu decu koja često nemaju sa kim da podele svoje sumnje i strahove, misleći da ih roditelj neće razumeti ili da će ih čak i izgrditi. Zbog toga ih treba od malena podsticati na razgovor sa vama, ali i destigmatizovati i njima i sebi odlazak kod psihologa.
Postarajte se da shvate da to što neko odlazi kod psihologa ne znači da je bolestan, već da je u pitanju sasvim uobičajen način održavanja mentalne higijene i nošenja sa svakodnevnim izazovima.
Higijena odeće i obuće i zdravlje
Ovo su neka od osnovnih pravila održavanja higijene odeće i obuće:
- Odeća se menja po potrebi i mogućnostima zamene zbog pranja. Donji veš treba svakodnevno menjati, a najbolje nakon obavljene higijene tela;
- Odeća za zimu treba da štiti od hladnoće (rukavice, kapa, tople čarape);
- Letnja odeća treba biti lagana i prozračna kako bi omogućila rashlađivanje tela. Za zaštitu od sunca pomažu kapa ili šešir i sunčane naočare;
- Odeću i donji veš treba redovno prati vodom i deterdžentima na odgovarajućoj temperaturi, a za beli veš preporučuje se 90 ºC;
- Oprani veš treba sušiti prirodno ili u sušilici. Treba izbegavati pozajmljivanje i korišćenje tuđe odeće;
- Obuća treba da bude po mogućnosti vlastita i lagana, ali čvrsto pripijena uz stopalo i nogu. Obuća ne sme biti tesna jer pri hodu mogu nastati žuljevi, dok u prevelikoj obući korak postaje nesiguran;
- Nošenu obuću ne treba pozajmljivati ni deliti s drugom osobom;
- Obuća se mora redovno luftirati i čistiti.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan i zanimljiv, te da ste saznali nešto novo o značaju održavanja higijene i edukaciji dece o istom.
Autor: Dragan Antić
Bloger i urednik većeg broj internet portal. Istražuje razne oblasti, sa posebnim fokusom na teme vezane za roditeljstvo i vaspitanje dece. Voli da čita klasičnu književnost, veliki ljubitelj kinematografije, a najviše uživa u vremenu koje provodi sa svojom porodicom.
