Šta sve mogu detetove ruke?

Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano, neophodno je da dete bude stimulisano pre svega odgovarajućim igračkama (zvečke u jasnim kontrasnim bojama, zvonce, igračke koje vise u vazduhu na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna na drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici, plastelin).

Foto: Minoda/flickr

Takođe je važno učestovavati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo, bez obzira na prethodne neuspehe.

Ako novorođenoj bebi dodirnemo prstom dlan, ona će nas jako stisnuti. To je refleks hvatanja šakom sa kojim se sve bebe rađaju. Gubi se postepeno do kraja trećeg meseca i do tada ga ne treba stimulisati osim u cilju dijagnostike. Sa dva meseca beba pogledom fiksira predmet i u nastojanju da ga dohvati pokretima tela, počinje da otvara stisnutu pesnicu. Kada udara igračke to radi pokretom iz ramena.

Ovo su moje ručice

U trećem mesecu sa otvorenim šakama počinje najpre da dodiruje jednom rukom drugu, da ih privlači sebi i stavlja u usta. Kada uzme pruženi predmet na dodir, najčešće zvečku, više je usredsređena na ruku nego na sam predmet koji drži. Od refleksnog hvatanja u prvim mesecima preko instiktivnog, beba postepeno dolazi do namernog hvatanja i držanja igračke.

Harmonija obe moždane hemisfere

Krajem petog meseca po prvi put može predmet koji drži u jednoj ruci da preko središnje linije tela prebaci u drugu ruku. Ovo je jako važan momenat u razvoju koji pokazuje da obe polovine velikog mozga funkcionišu zajedno.

U osmom mesecu beba može da drži po jednu kocku u svakoj ruci i neće ih ispustiti kao do tada. U ovom uzrastu dolazi do najznačajnijeg momenta u razvoju fine motorike (koordinacija ruke-oči), to se dešava kada beba počne da pruža ruke na gore i hvata igračke.

Roditeljima naporno – bebi zabavno

Krajem devetog meseca može voljno da otvori šaku i ne samo da ispusti već i da baci predmet. Ova veština bebu jako uveseljava pa će svaku igračku koju uhvati da baci i da pri tom pažljivo posmatra kako igračka pada. Kroz ova iskustva beba uči da neke stvari padaju brže a druge sporije. Takođe po prvi put spoznaje prostornu dubinu i zapaža zvuk igračke koja pada. Sve su ovo jako značajna iskustva koja beba treba da ima pa joj nikako ne treba uskraćivati igru bacanja bez obzira koliko je to roditeljima naporno. Do ovog uzrasta bebe ili udaraju igračke ili ih stavljaju u usta, sada po prvi put koriste igračku na pravi način, medu grle, čekićem udaraju, okreću brojčanik telefona, pritiskaju dugmiće… Sa postignutim stepenom koordinacije mogu kašiku sa hranom da prinesu ustima.

Sada kada može da hvata predmete sa lakoćom počinje da ih pomera i premešta. Nakon dobre manipulacije krupnim predmetima beba počinje da pokazuje intersovanje u desetom mesecu za mrvice na stolu ili podu koje će pokupiti palcem i kažiprstom kao pincetom i strpaće ih u usta. Usavršavanjem ovog pokreta počeće kao kleštima, palacem i kažiprstom da skuplja sitne perle ili pločice i da ih ispušta u posudu. Da bi ovo mogla da radi potrebna je mišićna zrelost i izuzetna koordinacija pokreta.

Taši-taši-tanana

Sa godinu dana beba po prvi put može da drži dve kocke u jednoj ruci. Sve veću kontrolu ruku upotrebiće da otvara i zatvara fioke, vrata od plakara, stavlja zatvarač na flašicu, vadi igračke iz posude i ponovo ih vraća. Većina beba za svoj prvi rođendan nauči «taši-taši» kada i može da uhvati veliku loptu koja joj se dokotrlja i počne da okreće strane slikovnice. Sada počinju da oponašaju šaranje olovkom po papiru, stavljaju dve kocke jednu u drugu, počinju da grade tornjeve od kocki.

U uzrastu od osamnaest meseci do dve godine počinju da bacaju predmete dlanom na gore, grade tornjeve od 6 kocki, nižu perle na konac, vade sitne predmete iz flašice, savijaju papir na pola.

Veoma spretne ručice

Sa tri godine deca mogu da navijaju igračku ključem, da slažu kocke u niz, rasporede krug, kvadrat i trougao u ram, seku makazama bez preciznosti, jedu viljuškom.

Do polaska u školu naučiće da napišu svoje ime, okreću stranice knjige, sipaju vodu iz bokala u čašu, zakucaju ekser, obuju cipele. Sve ove veštine se uče posmatranjem odraslih dok to rade i usavršavaju praksom.

Da bi se razvoj fine motorike odvijao nesmetano neophodno je da dete bude stimulisano pre svega odgovarajućim igračkama (zvečka u jasnim kontrasnim bojama, zvonce, igračke koje vise u vazduhu na dohvat ruku, kocke koje mogu da se slože jedna u drugu, perlice-nizalice, lopte različitih veličina, slagalice, slikovnice, geometrijski oblici, plastelin). Takođe je važno učestvovati u igri, pokazati detetu kako se nešto radi i ohrabriti ga da pokuša ponovo bez obzira na prethodne neuspehe.

* Beba stara devet ili deset mesci je već vrlo vešta da ”čita” i reaguje na majčin izraz lica, tužan, anksiozan, veseo, srećan ili nešto drugo. Sposobno je da odreaguje adekvatno.

Razvoj emocionalne inteligencije će zavisiti od mnogo spoljašnjih i unutrašnjih faktora. U sledećem broju ćemo ukazati na to kako roditelji  možemo uticati na razvoj emocionalne inteligencije kod svoje dece i iskoristiti maksimalno sve njihove potenicijale.

Govor i jezik kao sredstvo manipulacije

Govor i jezik predstavljaju fleksibilno i snažno sredstvo manipulisanja emocijama, jer uključuju i složenije emocije, kao što su: ljubomora, zavist, razočarenje, dosadu i dr. Kod svih ljudi postoji i unutrašnji govor (čovek priča sam sa sobom u vidu misli), vodi dnevnik, piše pesme ili tekstove. U cilju dobrog usmeravanja i pravilnog razvijanja dece, najbolji način je da se u govoru koristi mnogo reči koje okrivaju stanja osećanja i raspoloženja, kao: ljut, besan, tužan, uzbuđen, osujećen, brižan itd. Što pre deca usvoje ovakav rečnik to će ranije bolje usmeravati i kontrolisati svoju emocionalnu inteligenciju.

Uticaj na emocije

Novorođenčad su veoma vešta da utiču na emocije svoje okoline, jer se oglašava plačem. To je period u kome je dete došlo na svet svojim potencijalima i period u kome je početak stvaranja emocionalne inteligencije.

Adekvatna emocionalna reakcija

Od druge godine života, dete je sposobno adekvatno emocionalno da reaguje na svaku situaciju. Ono svojim govorno jezičkim ponašanjem pokazuje svoju emociju. Može spontano da uzme slikovnicu i da počne da priča sve što ume i zna, u svom okruženju, pri tom stavljajući akcenat na sve što je naučilo i što zna.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA