Šta je deci najvažnije tokom sticanja samopouzdanja?

Foto: Pixabay

„Nije toliko važno ko smo kada se rodimo, već za šta smo ohrabreni i šta nam je dozvoljeno da postanemo.“ – G.Lindenfild

U današnje vreme podizanje i vaspitavanje dece je veoma složen i zahtevan „posao“. Mališani ne rastu samo uz roditelje, bake i deke kao nekada, već  i uz vaspitače, bebi siterke, komšiluk, učiteljce, maćehe i očuhe, kompujtere, filmove, reklame itd.

Ukoliko smatrate da malo vremena provodite sa svojom decom, ne zaboravite da je važnije kako provodite vreme s njima.

Dete meri svoju vrednost na osnovu onoga šta vi mislite o njemu.  Ne budite suvise kritični, već naglasite da su greške sastavni deo života.

Pažljivo slušajte dete šta vam kaže. Podstaknite verbalno izražavanje, bez „zloupotrebe“ onoga što vam je dete reklo.

Kritikujte ponašanje, a ne dete, jer kritika deteta govori o tome kako je ono loša osoba.

Šta je deci najvažnije tokom sticanja samopouzdanja?

• Ljubav – deci je potrebna ljubav, i to bez uslovljavanja.

Za razvoj trajnog samopoštovanja i samopouzdnja, potrebno je da su vrednovana zbog onoga kakva stvarno jesu, a ne zbog onoga kakva bi mogla da budu ili kakva bi drugi želeli da ona budu.

• Sigurnost – strahovanje, strah i uznemirenost su možda najveći neprijatelji samopouzdanja. Mališani koji su stalno zabrinuti zbog nekoga ili nečega, sa teškoćom će razviti pozitivan stav o sebi i drugim ljudima uopšte.

Pokazalo se da osmogodišnja deca već pokazuju brigu za dešavanja u svetu, a desetogodišnjaci strahuju od finansijskog sloma, prema nekim istraživanjima. Iz prakse znamo da roditelji često svoju anksioznost prenose na decu, i tako im kradu bezbrižnost, osnovu detinjstva.

• Zdravlje – da bismo iskoristili na najbolji način našu snagu i talente, potrebna je energija!

Ako uvidite da dete ima ukupan „pad energije“, nije loše proveriti njegovo opšte zdravstveno stanje, jer kad organizam nije zdrav, on štedi energiju za vitalne procese, zbog čega psihičke funkcije bivaju manje upotrebljive. Deca koja imaju manjak energije zbog trenutne somatske bolesti ili depresivnosti i zabrinutosti, nemaju sposobnost brzog i lakog učenja, niti su sposobna da u potpunosti razviju svoje potencijale.Takođe, znamo kada su zdrava i zadovoljna, ona sa lakoćom postižu rezultate i ne dovode u pitanje samopouzdanje.

• Uzori – „učenje po modelu“ je vrlo efikasno sredstvo koje pomaže deci da razviju i socijalne veštine i stavove koji su potrebni da bi se steko samopouzdanje.

Pružite detetu pozitivan primer svojim ponašanjem. Nemojte gubiti iz vida da ste u detetovim očima vi kao roditelj snažan model sa kojim se ono poistovećuje. Deca često veruju da njihovim roditeljima sve ide lako, jer nemaju dobar uvid u to koliko se i oni često suočavaju sa brojnim teskoćama. Ispričajte detetu koliko vam je bilo teško da nesto savladate (npr. kompjuterski program), ali da uprkos tome nastavljate da se trudite, jer samo tako možete očekivati uspeh.

Ukoliko roditelji na decu prenose svoje strahove i brige, ona počinju da nose njihov teret kao svoj.

• Iskustvo – da bi dete razvilo samopouzdanje, mališanu je potrebno iskustvo u „širokoj lepezi odnosa“  – od onih osnovnih u kući sa roditelima, užom i širom familijom,  pa do površnih u prodavnici, sa komšijama, sa drugom decom i njihovim roditeljima… Upoznavajući različite stilove življenja i međuljudskih odnosa, dete postaje tolerantnije i fleksibilnije, uočavajući da model života u sopstvenoj porodici nije i jedini modalitet postojanja. Na taj način gradi samosvest i samopouzdanje.
• „pomoćna sredstva“ – deca koja imaju pristup raznovrsnim igračkama, knjigama, muzičkim instrumentima, kreativnim materijalima tipa kolaž- papira, plastelina…, sportovima, stranim jezicima ili putovanjima, „samostalnim“ organizovanim izletima, imaju prednost nad onom decom čije su mogućnosti ograničene.

Ali, ova „pomoćna sredstva“ nisu suštinska za razvoj samopouzdanja. Ona daju priliku i mogućnosti koje ohrabruju razvoj dečjih potencijala  osposobljavajući ih da koriste svoju snagu i isprave slabosti.

Međutim, u poslednje vreme svedoci smo jednog novog trenda – forsiranja dece u istovremenom pohađanju različitih aktivnosti npr.tenisa, klavira, baleta, škole crtanja itd. kako „dete ne bi bilo na ulici“, u čemu se prepoznaje roditeljsko preterivanja i uloga „taksi roditelja“. Time se gubi odnos roditelj-dete, a dete preplavljuje aktivnostima koje u velikom broju slučajeva ne prate njegove realne potencijale i talente.

• Podrška – nije dovoljno raspolagati „pomoćnim sredstvima“. Deci je potreban „vetar u leđa“,podrška i ohrabrenje, kao i poduke kako da ih koriste.

Podrška je suštinski pomagač mališanima da prebrode pad samopouzdanja koji trauma, povreda ili razočaranje donose.

Na primer, odbacivanje od strane drugara ili neuspeh u školi utiču na samopouzdanje deteta, ali koliko dugo i koliko duboko zavisiće od podrške kojom je ono okruženo.

Način savladavanja neuspeha ili traume ima važniju ulogu od samog događaja kao takvog.