Šta bebe mogu, a odrasli ne?

Bebe su slatka, ali potpuno bespomoćna bića. Međutim iako ne znaju apsolutno ništa i one imaju po nekog keca u rukavu.

Predstavljamo vam 5 stvari koje novorođenčad rade bolje od svih ostalih. Mnoga se tiču života i smrti; dok su ostala rezultat sveže perspektive bića koja su tek stigla na ovaj svet.

Vodeni instinkt

Novorođene bebe imaju neke sportske, automatske reflekse koje izgube kasnije tokom razvoja. Jedan od takvih je “refleks ronjenja”, poznat i kao bradikardijski odgovor. Ovaj refleks imaju kitovi i ostale vodene životinje, a taj instinkt je možda trag našeg drevnog morskog porekla. Bebe do šest meseci starosti čije se glave nalaze ispod vode će prirodno zadržavati dah. U isto vreme, usporava im se srčani ritam što im pomaže da očuvaju kiseonik, a krv prvenstveno cirkuliše između najvažnijih organa: srca i mozga. Bebe će mnogo duže preživeti pod vodom nego bilo koja odrasla osoba.

Brzo učenje

Bebe uče brže nego što možete da zamislite. Skoro svako iskustvo koje dožive bebe trajno zapamte kroz izgradnju novih sinapsi ili zbog veze između ćelija – neurona. Do treće godine života, bebin mozak je formirao oko 1.000 triliona veza ili duplo više nego što ima odrasla osoba. Oko jedanaeste godine, dečiji gusto povezani delovi mozga počinju da se oslobađaju suvišnih veza u procesu koji se naziva “orezivanje”.

Kvantna intuicija

Kvantna mehanika, bizaran skup pravila koja regulišu ponašanje elementarnih čestica je transparentan proces. Ona kaže da čestica nije ni ovde ni tamo, ali su oba mesta odjednom i svuda između; nešto poput oblaka. Međutim ljudsko iskustvo sprečava čoveka da razume kvantnu mehaniku. Novorođene bebe nisu navikle na stvarnost u bilo kom obimu i one su jedine koje intuitivno razumeju kvantnu mehaniku. Do trećeg meseca ili malo više bebe nemaju osećaj “trajnog objekta” niti razumeju da jedan objekat može biti na jednom mestu u jednom trenutku. Bebe u tom periodu misle da skriveni predmeti mogu da budu bilo gde, što pokazuju i brojni eksperimenti na tu temu.

Ritam

Bilo da će kad odrastu biti igrači ili osobe sa dva leve noge, sve bebe se rađaju sa savršenim osećajem za ritam. To je pokazala i studija iz 2009. u kojoj su istraživači udarali u bubnjeve uspavanim bebama od dva i tri dana. Naučnici su nekada svirali u pravilnom ritmu, dok su nekada preskakali po koji ton. Kada se ovo drugo događalo, elektrode koje su bile prikačene za bebine lobanje pokazale su promenu u delu mozga koji pokazuje njihova očekivanja na koje nije bilo odgovoreno kada su istraživači nepravilno udarali u bubanj. Jedno od objašnjenja je da bebe ritam dobijaju od majčinog srca još dok su u materici ili da je njihov osećaj za ritam instinktivne prirode. Šta god da je u pitanju, naučnici misle da taj osećaj pomaže bebama da nauče i identifikuju kadencu govora svojih roditelja, kao i samog maternjeg jezika.

Slatke su

Ne, zaista. Bebe su bespomoćne, zahtevne i ponekad tako dosadne i iritantne da im to ne bi prolazilo da nisu toliko slatke i ljupke. Međutim jedno istraživanje otkriva da ta “slatkoća” počinje da opada oko četvrte godine života kada njihove crte liče počinju da poprimaju “odrasliji” izgled. Sve do tada, deca imaju velika čela i glave, okrugla lica i velike oči, sa malim nosićima i ustima – ko to može da ne voli?

021

Podeli:

Komentari


Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA