Tumačenja ovog fenomena su mnogobrojna. Uprkos naporima rodnog “inženjeringa”, koji pokušava da potisne stereotipne kulturne obrasce, arhetipske uloge polova kao da se večno vraćaju. S jedne strane, to se objašnjava činjenicom da deca imaju spontanu želju da svoj identitet definišu i kroz odnos prema sopstvenom polu, usvajajući odrećene preferencije i način ponašanja, ali i uspostavljajući granice u odnisu na suprotni pol, tj. želeći da se razlikuju od njega.
S druge strane, u današnjoj “potrošačkoj” epohi sve se na neki način doživljava kao prolazni trend, pa i društveni odnosi, i zasićenje neminovno dolazi kad-tad. Ako je pre nekoliko decenija devojčica kratke kose, u farmericama i kariranoj košulji, koja se pentra po drve ću, bila izraz duha vremena koje je preziralo klasični pojam žensvenosti, danas je ta paradigma, kao i svaka roba – već potrošena i beznadežno zastarela i mora je smeniti neka nova društvena moda, makar (ili tim bolje) reciklirana.
Da ne pominjemo još i ogromnu novčanu korist koju tržište dečje robe ima od činjenice da ženskoj i muškoj deci nudi sasvim različite proizvode, počev od garderobe i igračaka, pa do nameštaja za dečju sobu, tehnike, sportske opreme i ostalog. Ni bebe devojčice danas nisu pošteđene obaveze da oslobode ženu koja čuči u njima, pa su se na tržištu nedavno pojavile i štiklice za novorođenčad. A čak i ako vaša devojčica pokaže interesovanje za autiće i ostale “muške stvari”, kompanije imaju spremno rešenje za isterivanje još keša iz vašeg novčanika – roze autiće, skejtborde sa šljokicama ili Barbi fudbalske lopte.
Važan faktor okrivljen za “princezifikaciju” savremene kulture, analitičari smatraju, jesu i traume izazvane 11-im septembrom i ekonomskom krizom koja je u toku – pokazalo se da kult princeze uvek izbija u prvi plan u nesigurnim vremenima i usled velikih društvenih promena. Pod pritiskom teških okolnosti, rado se poseže za mitom o glamuroznoj ženstvenoj figuri kojoj u pomoć priskače heroj-spasilac. Posle terorističkog napada na STC, kako je primećeno, prodaja ruževa za usne u Americi dvostruko se uvećala.
„Ni bebe devojčice danas nisu pošteđene obaveze da oslobode ženu koja čuči u njima, pa su se na tržištu nedavno pojavile i štiklice za novorođenčad.“
A kao još jedan kvalitet koji princezama danas obezbeđuje sjajnu prođu, i to naročito kod roditelja, ističe se njihova nevinost i čistota, koja kontrastira hiperseksualizovanom modelu Lolite sa golim pupkom kakav se devojčicama danas uveliko prodaje. U svetu u kome devojčice sve ranije “sazrevaju”, a petogodišnjakinje se ponašaju i oblače kao adolescentkinje, zemlja princeza deluje kao bezbedno mesto da se to sazrevanje malo odloži.
Ima li razloga za zabrinutost zbog sveopšteg ludila za princezama? Kao što je i značenje fenomena princeze višeslojno, tako ni odgovor na to pitanje nije jednostavan – uostalom, i u modernim crtanim bajkama princeza može biti i pametnica i praznoglava lepotica, skromna i puna vrlina, ili kapriciozna razmaženica. Kao paradigma posebnosti, princeza je zapravo vrhunska junakinja današnjeg vremena u kome je svako dužan da bude specijalan, samo zato što to može, želi, zaslužuje, štagod.. Težnja današnjih roditelja da njihova deca redom postanu mali (metaforički) prinčevi i princeze, samo je deo tog paketa. Samim tim, čak i ako svoje klince ne oslovljavanju tako, svi su izgledi da će ih tretirati kao veličanstva, pa makar nikada ne zakoračili u prodavnicu igračaka. Što opet, nikako ne znači da čitava industrija proizvoda za princeze nema uticaja na devojčice. “S amo igranje sa princezama uopšte nije problem“, smatra Majkl Braun, autor studije o marketingu i devojčicama – „problem je u 25.000 proizvoda za princeze“ koje samo Dizni ima u ponudi, da ne govorimo o ostalima. Izbori za devojčice ozbiljno se sužavaju, pa princeze polako postaju jedina opcija, dodaje Braun.
„Kao paradigma posebnosti, princeza je zapravo vrhunska junakinja današnjeg vremena u kome je svako dužan da bude specijalan, samo zato što to može, želi, zaslužuje, štagod.. Težnja današnjih roditelja da njihova deca redom postanu mali prinčevi i princeze, samo je deo tog paketa.“
Pisac i feministkinja Pegi Orenstajn u svom eseju sa žaljenjem primećuje da ne postoji nijedna studija o uticaju najnovijeg trenda na devojčice – najzad, još je i rano za to. S druge strane, ona navodi neke postojeće podatke koji ukazuju na to da žene koje se drže konvencionalnih shvatanja ženstvenosti, što znači – biti lepa, ljubazna i izbegavati konflikte – imaju više šanse da postanu depresivne. Takođe, ona upozorava i na drastičan pad učešća devojčica u sportu, budući da se on doživljava kao nedovoljno ženstvena aktivnost. A nevinost bebi roze boje, koju zabrinuti roditelji vide kao spas od pornografske kulture koja ubrzano prodire u detinjstvo, zapravo vrlo lako, par godina i nekoliko rafova u prodavnici kasnije, biva unepredjena u drečavo-pink nijansu „Bratz“ i „Vinx“ lutkica i ostalih seksi maca, koja simbolišu upravo onu seksualizaciju koju roditelji pokušavaju da izbegnu. Uostalom, ciljna grupa za princeze danas su devojčice od dve do pet godina. Sa deset godina, lutke uopšte već uveliko su prošlost.
Komentari 0