Sramota zvana „treće dete”

Prijateljica moja je trudna. Čeka treće dete. I reče mi da ne zna kako da tu vest saopšti svojim roditeljima, iako je već ušla u drugi trimestar.

Foto: Cobalt

Napisala: Milena Kostić, autor bloga Mama iz magareće klupe

Zvuči vam čudno? Odrasla osoba, sa 30+ godina, udata, finansijski nezavisna, ima dvoje dete, a ovamo ne zna kako da nešto saopšti svojim roditeljima?

O, kako je samo razumem! Prošle godine u ovo vreme bila sam u njenim cipelama. Trudna treći put. Preplavljena srećom. I željom da taj osećaj podelim sa drugima.

E, pa, stvarnost je drugačija. Na vest da čekate (a nekad i samo da planirate!) treće dete, nema prave povratne euforije. Nema radovanja za vas. Neko vas gleda kao da ste ludi, a neko to i kaže. Toliko puta sam za ovih godinu dana čula rečenicu „Svaka vama čast, vi ste stvarno hrabri (čitaj: ludi), ja ti nikad ne bih mogao (mogla)”, da sam u razgovorima posle konstatacije da imam troje dece, sama počela da preduhitrim sagovornika i konstatujem „Da, jeste, hrabri smo i ludi.”.

Sve to je i gore ako su prvo dvoje dece istog pola (pogotovo ako su dve ćerke). (U mom slučaju je bilo i komentara „Imate oba pola, šta će vam treće?”.)

Nije dozvoljeno da rađaš toliko dece iz ljubavi. Pljušte komentari i pitanja o finansijama, socijalnim davanjima. Kao da je treće dete odluka koja se donosi samo iz tog aspekta.

Na ulici vas nepoznati zagledaju, analiziraju, pokušavaju da svrstaju gde socijalno pripadate. Vaš trudnički stomačić gubi na svojoj dražesnosti čim okolina uoči ono dvoje što vam se motaju oko nogu.

Drže vam se predavanja prepuna saveta „kako ćete sad”. Za koja ne bih imala protiv da su od ljudi koji imaju i sami troje i/ili više dece. Al’ po pravilu nemaju.

Treće dete nije odluka koju doneseš bacajući novčić. Treće dete je odluka da uvećaš svoj i svet svoje dece. Da dostigneš neku potrebnu ravnotežu u životu, da zaokružiš emotivno u sebi.

Bar je meni tako. To je bio mali, a vrlo potreban komadić da moj svet bude komplentan.

Ljudi sa troje (i više) dece JESU hrabri, a ne ludi. I zaslužuju mrvicu više poštovanja nego što je dobiju.

Podeli:

Komentari

  1. Tamara says:

    Moji roditelji su pored nas dvije, dobili jednog dječaka kada su već imali poprilično godina. Ona je tada imala 38, tata blizu 50, ali je to tada, prije 20 godina bilo nepojmljivo za našu okolinu. Sestra i ja smo već bile odrasle, tinejdžerke.

    Mama danas kaže da je bila iznenađena našom pozitivnom reakcijom, jer smo se mi istinski radovali još jednom članu, ali su se svi ostali čudili, od familije do komšiluka. Djeca kućnih prijatelja su priprijetili svojim roditeljima da im ne padne na pamet da njima prirede tako nešto.

    I treće dijete, brat kojeg obožavam, je najpametnija odluka koju su moji roditelji donijeli!!!

    Sjećam se da je samo jedna komšinica koja je davno umrla meni rekla: “Kuća vam se smije otkad imate brata”.

    I zaista je tako!

  2. Sandra says:

    Ja sam prvo od troje dece-devojcice i meni je od kad znam za sebe bilo normalno da imam troje dece.Imala sam srece da je moja okolina pozitivno reagovala na moju trecu bebu.Zelela sam da bude manja razlika, ali eto beba je tek pre godinu dana odlucila da dodje.Moji decaci koji su vec tinejdzeri, obozavaju svoju sestricu.Nasi roditelji,rodbina ma svi pozitivni ljudi koji cene prave vrednosti su srecni zajedno sa nama. A za one “Ma sta ce vam sad beba, mogli ste da uzivate”, stvarno nemam komentar.Ljudi su razliciti i svakoga srecnim cini nesto drugo.Za mene su moja deca najveca sreca .

  3. Jelena says:

    Čekajući treće dete susretala sam se sa sličnim komentarima. Šetajući bebu našla sam se u situaciji da me potpuno nepoznata žena u redu pita da li ” mi se omaklo pa sam kasno primetila?” Mužu se činilo da preuveličavam.
    A zatim je,par godina kasnije, sav ponosan sreo stare kolege i pohvalio se da čeka četvrto dete, a oni su ga pitali kada se razveo. Zašto bi čekao četvrto dete sa istom ženom neko ko ima i dečake i devojčicu….
    Sada mi je simpatično. Ne osećam se kao Marsovac. Svako bira kako će i sa kim da živi.

  4. Diksi says:

    Ev, da i ja pridam svoj “lončić” iskustva..
    Ponosna sam majka troje dječaka, koji mi svaki dan naprave žačinjenim kaosom i frkama raznih razsežnosti..
    Sam sam najstarija od, zamisli, TROJE..moja mati je kasno počela rađati..mene je imela sa 30, sestru sa 31, a brata…a on se pojavijo u njenoj 38..i nju su pitali..>>Omaklo se..ili ste ciljal na muško..?<> Bila sam u afektu..nisam znala, šta da ti kažem, nego samo da si luda..i onda je bila luda i moja mati, i ja imam dvije sestre..<<
    I danas naš mali vragolan, ljubi ga majka, izpunjava i napunjava naše živote sa malim ali važnim radostima..i ponekad me "uhvati" da bi naručili još jedno..nije važno šta po polu…neka nam je živo i zdravo..
    I evo, danas moja svekrva ima rodjendan i pripremila je tortu za svoje maćiće..i pozvala nas da dan proživimo skupa..i naše treće maće voli tu baku NAJVIŠE..zar nebi bila šteta, da ne osjeti tu ljubav, kad bi je tad poslušala i "očistila" ga!??
    Pozdravljam sve LUDE ALI SREĆNE majke..

  5. Dora says:

    oh kako su vam divni komentari,a kako se ja sada kajem,samo kad bi znale eh…..Imam devojcicu pa decaka,i zeleli smo odmah i trece,i desi se ta treca zeljena trudnoca.Bila sam srecna,htela sam tako da upotpunim nasu porodicnu celinu,ali me ipak izjedao onaj crvic ,zlocudni,as sve onim pitanjima”kako cemo,pa sramota je,pa teska je situacija,pa zasto da odvajam od usta njih dvoje za ovo trece.Moja rodjen sestra i majka su prve i jedine dosle da mi popuju da se ocistim….i poklekla sam, ipokajala se….sada imam 37 god,mislim da je kasno za trece,muz uporno hoce jos jedno,a ja ,ja ne znam da li sam na to stavila tacku ili zarez.Jedno znam,da se uzasno kajem sto sam to uradila,jer da nisam,bekanica bi se vec rodila……..nadam se da ce nekoj od vas moje iskustvo biti za nauk,da ne slusate svoje majke i sestre,koliko god dobronamerne bile.

    • Milica says:

      Jedino sto sa sigurnoscu mogu da ti kazem je da NIJE kasno. Ja sam svoje cetvrto rodila sa 37 (pre sedam meseci) , osecam se odlicno, starija deca su presrecna sa jos jednom bebom
      ( a da se razumemo oni nisu mala deca imaju 15, 15, 5 god) , i sve postizemo nekako. Kad je ljubav i postovanje tu sve se moze. Ako stvarno toliko zelis, ne slusaj nikoga sem svoje porodice (muz i deca) a familija…ko voli nek’ izvoli 😉

    • ninuš says:

      Moja mama je poslije abortusa rodila 4 djece. Još uvijek joj je žao što je abortirala i to jedno. Ja nešto mislim, možda je to tako bilo suđeno. Da nije to uradila, možda bi ostala samo na dvoje, mene je već imala. Vjerovatno ju je ta krivica nagnala da se tako iskupi – sad nas ima 5 i divna je majka i baka.

    • Srecna Mama says:

      DRaga Dora nije kasno. Ja imam tri devojcice.
      Dok sam bila mlada nagledala sam se losih i propalih brakova oko sebe i videla svu patnju dece u takvim porodicama. Mislila sam da ja nikada necu radjati decu. Medjutim, koliko god se opirali i dozvoljavali sebi da nam “razum” upravlja zivotom na kraju uvek pobedi dusa. Ono sto te cini srecnom tome treba i da tezis a ne da se protiv toga boris.
      Prvu devojcicu rodila sam sa 32. Mislila sam da je kasno za drugo, svi oko mene su tako mislili. ALI… Drugu devojcicu rodila sam sa 37. Nekako posle njenog rodjenja doslo je do prve ozbiljne krize u braku. Najvise su me tada pogodili komentari tipa “sta ti je trebalo drugo dete”. Kriza je, kao i svaka kriza prosla. Ostavila je posledice ali je prosla. Tada sam mislila da je kraj radjanju. Kada sam posle 5 godina, vise kroz salu nego ozbiljno, pomenula trece dete, komentari mojih najblizih su bili prosto zastrasujuci. A onda sam shvatila ako se odreknes necega sto zelis zbog toga sto tako misle drugi, bez obzira koliko ih volis i koliko su ti vazni, tu zelju mozes da potisnes ali nikada vise neces moci da posmatras sebe kao celovitu licnost. I tako, ja sam onaj mali, ali neophodni komadic, da upotpunim svoje emotivno bice u jednu celinu, dobila pre dve godine, sa punih 43 godine i ne kajem se. Cini mi se ponekad da i stariju decu sada volim nekao punije i da ih bolje razumem.
      Nije kasno, ako stvarno zelis. Zivot je borba. Oni koji zele bogatstvo trude se da ga steknu. Oni koji zele uspeh u poslu rade na tome. Oni koji zele provod i putovanja prepustaju se tome. Zivimo u vremenu koje to razume i podrzava. Oni ne moraju nikome da se pravdaju zasto rade na ostvarenju svojih zelja. Oni koji svoju srecu vide u deci treba da ih radjaju i budu srecni, ne pravdajuci se nikome. Nije kasno…

  6. Bojana says:

    Drage mame, hvala vam na komentarima, puno mi znace. Pre neki dan sam saznala da cekam svoje trece dete. Zeljeno trece dete. Muz i ja smo presrecni, cerke takodje, ali problem su moji roditelji, posebno majka. Za nju je troje dece sramota!!! A tako mi treba da se i ona obraduje mojoj sreci. Pozdrav za sve mame sa vise od dvoje dece!

    • emili says:

      biti roditelj treceg deteta je zapravo privilegija i cast – veruj mi ………. to uvrezeno misljenje koje podrzava Vasa majka je misljenje generacije koja zivela , radila i stvarala sedamdesetih i osamdesetih godina proslog veka – sve se izmenilo – mi vise nismo socijalisticka zemlja , mi vise nismo onakvo drustvo kakvo smo bili – mi smo sve izmenili i sada u ovom svetu u kome zivimo je itekako vazno imati trece dete …………..

  7. Bibi says:

    Ja takodje dobijam komentare moje majke zbog kojih se pomalo dvoumim za trece, jer kako ona kaze imam ih dvoje, slatki su, nek su vam zivi i zdravi, itd, a ja ipak zelim i trece, pogotovo sto moj muz smatra
    da smo vec “u godinama” 41, a onda kad sam kao odustala od te ideje, omaklo mu se pa mi je priznao da bi mozda i pristao da sam bila upornija. A onda tako razmisljam kako bi mi bilo da mi je to rekao mnogo kasnije, nikad mu to ne bih oprostila, kajala bih se do kraja zivota. E ako bude donet i ovaj zakon
    koji bi nam malo pomogao mislim da bi ohrabrio mnoge roditelje da se lakse odluče za treće.

Strana 2 od 4<1234>

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA