Skolioza

Ako jedan od roditelja ili oboje imaju bilo koji deformitet kičmenog stuba velika je verovatnoća da će i dete takođe imati isti problem. U tom slučaju treba pratiti rast kičmenog stuba od najranijeg uzrasta i reagovati na svaku promenu odmah.

Prisustvo bilo kog problema na zglobovima i mišićima na rođenju i u toku prve godine života (stopala okrenuta na unutra ili spolja, torticolis, iščašeni kukovi ), ako nisu u potpunosti sanirani mogu imati za posledicu pojavu deformiteta kičme.

Zato je važno da roditelj redovno posmatra dete i obrati pažnju na znake mogućeg deformiteta. Najbolje je da dete bude bez odeće, na 1-2 metara ispred, leđima okrenuto.

Najpre treba pogledati visinu ramena, moguće je da jedno rame bude niže, a samim tim i lopatica sa te strane je  nešto niža i malo odvojena u odnosu na drugu.

Ako rukom pratite pršljenove i uočite da nisu u ravnoj liniji to je signal za odlazak na lekarski pregled. Asimetrija trouglova stasa (prazan prostor između ruku i struka koji treba da bude u obliku trougla, koji su simetrični ako nema deformacije) takođe može biti znak upozorenja.

Obavezno treba proveriti simetriju rebarnih lukova kada se dete savije u napred kao da hoće rukama da dodirne stopala. Svaka izbočina u nivou rebara, naročito jednostrana je alarmantan znak za hitan pregled ortopeda ili fizijatra.

Pored poznatih uzroka, naslednog faktora, preležanih bolesti, prisustva nekih deformiteta na rođenju, loših navika držanja tela, nepravilnog sedenja, kod jako velikog procenta skolioza nije moguće utvrditi uzrok pa je zato njihovo lečenje daleko teže i neizvesnije.

Bilo koji deformitet kičme, a naročito krivljenje u stranu mora biti praćeno od strane lekara, ortopeda ili fizijatra koji će zavisno od trenutnog stanja, uzrasta deteta i progresije deformiteta odrediti način lečenja.

Ciljane korektivne vežbe sprovodi fizioterapeut uz pomoć roditelja ako je u pitanju dete mlađeg uzrasta. Vežbe se rade svakodnevno uz povremene kontrolne preglede lekara. Dobro je ako postoje uslovi da dete pliva leđnim stilom pre svega, takođe uz profesionalni nadzor.

Lečenje skolioza je dugotrajno i nekada mora biti upotpunjeno ortopedskim miderima kada se vežbama ne može zaustaviti deformitet. U najtežim slučajevima kada su iskrivljenja velika ili kada vežbama i miderom nije postignut zadovoljavajući rezultat problem se rešava operacijom.

Za razliku od drugih deformiteta kičmenog stuba, (kifoza, lordoza) gde je moguće sprovoditi vežbe u kućnim uslovima i kod kojih je preporuka da se deca bave različitim sportovima i da budu fizički aktivna bez ikakvih ograničenja, skolioza kao deformitet zahteva isključivo individualni pristup svakom detetu. Zato je neophodna saradnja roditelja i stručnjaka, lekara i fizioterapeuta kako bi se sa ovim deformitetom izborili na najbolji mogući način do završetka rasta deteta.

 Pročitajte i :  Korektivne vežbe- skolioza