Sekret u oku bebe

Među probleme sa kojima se možete suočiti već u prvim danima novorođenčeta spada i pojava sekreta u oku. Iako postoji više uzroka ovakve pojave, jedan od najčešćih je postojanje suženja kanalića kojim suze otiču iz oka u šupljinu nosa, stanje koje se stručno naziva Dacryostenosis.

Foto: Pixabay

Ovo je najčešći poremećaj suznog aparata, ima ga čak 6% novorođenčadi. Dakriostenoza se češće javlja kod pripadnika bele rase, kod devojčica, kao i na levom oku.

Suze su proizvod lučenja nekoliko žlezda – najvećim delom suznih žlezda koje se nalaze ispod gornjih kapaka u predelu spoljašnjeg ugla oka, a manjim delom i specifičnih žlezda u vežnjači oka i sa unutrašnje strane kapaka. Normalno površinu oka oblaže tanak sloj suza, tzv. suzni film, koji sadrži rastvorene hranljive materije ( elektrolite i proteine uglavnom za ishranu rožnjače ), antitela, sluz…  Višak tečnosti otiče kroz „rupice“ u unutrašnjem uglu oka u suznu kesicu, koja se nalazi u „jamici“ na bočnoj strani nosa, a zatim u nos, kroz kanalić koji se zove Ductus nasolacrimalis. Uloga suza je, dakle, i odbrambena – one štite oko od mehaničkih i hemijskih uticaja iz spoljašnje sredine, kao i od mikroorganizama, kako zbog prisustva antitela i enzima, tako i zbog postojanja ravnoteže između stvaranja i oticanja suza, tj. prirodnog ispiranja oka.

Klinička slika

Kod terminskog novorođenčeta proizvodnja suza je skoro na nivou odraslog čoveka, tako da znaci dakriostenoze mogu biti prisutni neposredno po rođenju. S druge strane, preterminske bebe imaju smanjenu produkciju suza, zbog čega se kod njih klinička slika ispoljava kasnije.

Početni znaci su prekomerno suzenje oka, prelivanje suza preko donjih kapaka, i vraćanje sluzavog sadržaja iz suzne kesice u oko. Ovi znaci postaju izraženiji u stanjima kada se poveća proizvodnja suza ( beba izložena hladnoći, vetru ili direktnoj sunčevoj svetlosti ), ili kada otok nosne sluznice još više oteža njihovo oticanje ( respiratorne infekcije ). Obzirom da je na ovaj način oslabljena odbrambena uloga suza, jer nema efikasnog ispiranja oka, mikroorganizmi ( najčešće sa kože ) se razmnožavaju u suznom filmu, što često dovodi to tinjajuće, hronične infekcije suzne kesice, tzv. Dacryocystitisa. Tada možete primetiti blag otok sa bočne strane bebinog nosa, i često prisutan gust žućkasti ili zelenkasti sekret u oku, naročito ako blago izmasirate otečeni predeo suzne kesice ( pritisak na suznu kesicu dovodi do vraćanja njenog sadržaja u oko ).

U ozbiljnijim slučajevima, može doći do akutne infekcije suzne kesice, infekcije  mekih tkiva koja okružuju suznu kesicu ili čak, na sreću retko, zapaljenja tkiva oko oka. U takvim slučajevima pored otoka javlja se i crvenilo zahvaćenog dela, koji je topao i bolan na dodir, a beba  ispoljava i znake sistemske infekcije ( pospanost, iritabilnost, gubitak apetita, povišena telesna temperatura… ). Obavezna je hospitalizacija deteta i što ranija primena antibiotika.

Terapija

Nekomplikovani slučajevi dakriostenoze najčešće prolaze spontano, čak 96% pre prve godine. Tretman se sastoji u masaži predela suzne kesice 2-3 puta dnevno, i ispiranju oka sterilnim fiziološkim rastvorom ili toplom vodom. Bitno je, dakle, samo imitirati prirodu i potpomoći drenažu suza. Ako je i nakon primenjenih navedenih mera količina sekreta u oku velika, a on gust i/ili obojen, potrebno je posetiti pedijatra koji će prepisati odgovarajući antibiotik za lokalnu primenu. Kada se primenjuje bilo koji od komercijalnih preparata za oči, treba imati na umu da se i u njima bakterije mogu razmnožavati, i nakon otvaranja ih ne koristiti duže nego što je predviđeno specifikacijom proizvođača ( za oči je to uvek kratak period ).

Ukoliko dakriostenoza ne prođe spontano do prve godine, potrebno je dete odvesti kod očnog lekara, koji može tankim instrumentom proširiti kanal. Metoda je vrlo efikasna, ali nekad je potrebno više intervencija do potpunog uklanjanja suženja.

Kod dece kod kojih je Ductus nasolacrimalis kompletno blokiran, kao i kod onih kod kojih se jave ozbiljne komplikacije ( akutni dakriocistitis, zapaljenja okolnog tkiva ), definitivna terapija je hirurška.

Dr Ivana Veljić

Podeli:

Komentari

  1. Postovani, beba ima svega 4 dana. Jedno oko joj krmelja i zatvara joj se. U bolnici su joj tretirali fizioloskim i hlorofenikolom, a na otpustu drugi pedijatar rekao da joj cistimo fiziol.i umesto hlorof.stavljamo tobrex kapi, jer su prakticnije…Procitala sam negde sa one sadrze kortikosteroide, a i u samom.uputstvu pise da se ne koriste za decu mladju od 2god..Citala sam.i o acidi Molim.vas za pomoc, citala sam i o acidi borici, ali niko mi nije spomenuo, ne znam im namenu…

    Odgovori na komentar
  2. Postovani,

    Nas decak ima 4 i po meseca i od rodjenja se borimo sa sekretom u oba oka.Masiranjem smo postigli da se u levom oku za nijansu smanji kolicina sekreta,ali ne mozemo da ga se resimo.Preko dana je ok,tokom masaze mu bukvalno istisnem sluzavu providnu tecnost iz oka,ali nocu,posto je celu prespava, bude jako zuto i potpuno mu zalepi trepavice. Chloramphrnicol nije pomogao,odnosno sve bude ok samo dok stavljamo mast,kako prekinemo tako se vratu,a ne pomaze ni borna kiselina za oci.Bris kaze da problem nije bakterioloski. Koji je Vas savet?

    Odgovori na komentar
Strana 2 od 2<12

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA