Šećer – namirnica koja nikome ne treba a svi žude za njom

Prema poslednjim podacima, zasadi šećerne trske su treća kultura na svetu, posle žitarica i pirinča, koja zauzima skoro 27 miliona hektara zemlje širom sveta.

Foto: Pixabay

Rezultat je komercijalna dobit za pojedince, a globalna kriza javnog zdravlja za najveći deo populacije, koja se skoro neprimetno stvarala vekovima unazad.

Epidemija gojaznosti uz prateće bolesti, kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, demencija pa i neke vrste karcinoma, se raširila u nacijama gde je prehrambena industrija fokusirana na višestruko prerađenim proizvodima gde su osnovni izvor ugljenih hidrata – prosti šećeri.

Zato hajde da vidimo na koji način se šećer uvukao u sve pore našeg života.

Korak unazad
Daleko pre mehanizacije i industrijalizacije, ishrana čoveka je bila velikim delom drugačija od današnje, bez prerađenih ugljenih hidrata, kakvi su nam danas poznati i sa malim procentom prostih šećera koji su uglavnom dolazili iz voća. Smatra se da je šećer u našu ishranu došao slučajno. Verovatno se šećerna trska prvo koristila kao stočna kultura za tov svinja, a da su ljudi povremeno žvakali stabljike.

Prvi dokazi o postojanju šećerne trske su pronađeni u Jugoistočnoj Aziji. Veruje se da se usev šećerne trske raširio po obalama Istočnog Pacifika i Indijskog Okeana pre oko 3500 godina a prenosili si ga mornari, starosedeoci Polinezije i Australije.

Istorija šećera

Prvi put hemijski rafinisani šećer se pojavio u Indiji pre oko 2500 godina. Odatle se širi u Kinu, potom zapadno prema Persiji i prvim arapskim zemljama, dok konačno nije stigao na Mediteran u XIII veku. Kipar i Sicilija su postale veoma važni centri za proizvodnju šećera. Tokom Srednjeg Veka, šećer se smatrao retkim i veoma skupim začinom.

Prvi veliki zasadi šećerne trske su bili na ostrvu Madeira, krajem XV veka. Potom se kultura šećerne trske prenosi u Brazil gde se stvaraju plantaže šećera a ekonomija raste na savijenim leđima robova. Kada je šećerna trska prenesena na Karibe, sredinom XVII veka dolazi do rasta industrije i pomame za šećerom u Zapadnoj Evropi.

Trgovina robljem i razvoj uzgoja šećerne trske
Fascinacija za šećernim zadovoljstvom dovela je do formiranja modernog sveta. Javila se velika potražnja za radnom snagom na plantažama šećerne trske u Brazilu i na Karibima. Ova potreba je zadovoljena transatlantskom prodajom robova, što je rezultiralo prevozom oko 12 i po miliona ljudskih bića iz Afrike u Ameriku između 1501. i 1867. godine. Tokom svakog prevoženja, umiralo je i do 25% osoba od broja koji su ukrcani na brod na početku putovanja.

Moderna pošast
Premda se šećer koristi od davnina, masovna proizvodnja je dovela do neumerene upotrebe te stvaranja zdravstvenih problema ali i određene vrste ovisnosti o šećeru. Stisak šećernih kompanija je jači od fabrika alkohola i duvana, gde su ipak uspeli da uvrste određene smernice u cilju dobrog zdravlja čoveka. Šećer u modernoj ishrani, zauzima 20% od dnevnog kalorijsog unosa. Smatra se sveprisutnim, jer je ključan za svetsku ekonomiju i kulturno nasleđe.

Dok se vodeći ljudi ovog sveta ne okupe oko zajedničkog cilja a to je zdravlje čoveka, pokušajte sami da se oduprete nekontrolisanom unosu šećera. Birajte namirnice koje su najpribližnije svom izvornom obliku i smanjujte količinu šećera u receptima.

Kada se osvrnemo na istoriju dobijanja šećera, priznaćemo gorak je ukus šećera.

Autor: Dijana Radetic

Kontakt: zdravljenadan@gmail.com

NajboljaMamaNaSvetu

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA