Saveti pedijatra: Osnovni principi zdrave ishrane beba

Ako nije najvažniji, onda je svakako ishrana jedan od najvažnijih činioca zdravlja. Ovo važi za sve nas, ali naročito važi za bebe koje kreću u život. Nesumnjivo je dokazano da već ishrana majke u trudnoći (čak i PRE začeća) ima veliki uticaj na razvoj nerođene bebe, ali i na bebino zdravlje posle dolaska na svet.

Foto: Flickr

PRVA GODINA ŽIVOTA

Ako nije najvažniji, onda je svakako ishrana jedan od najvažnijih činioca zdravlja. Ovo važi za sve nas, ali naročito važi za bebe koje kreću u život. Nesumnjivo je dokazano da već ishrana majke u trudnoći (čak i PRE začeća) ima veliki uticaj na razvoj nerođene bebe, ali i na bebino zdravlje posle dolaska na svet.

Ishrana u prvim danima i mesecima je takođe izuzetno važna, ali sve staje u odavno poznato „pravilo prvih1000 dana“ koje glasi: prvih hiljadu dana je najvažnije za bebino zdravlje, a tu spada devet meseci intrauterinog života (trudnoća) i prve dve godine života.

Ishrana trudnica je izuzetno važna, ali je ostavljamo za drugu priliku, hajde da se prvo osvrnemo na ishranu u prvoj godini bebinog života, pa smo odlučili da obradimo najvažnije prinicpe zdrave ishrane u ovom periodu:

Majčino mleko je najbolja hrana za bebu

Ništa bolje ne postoji za bebu od maminog mleka i zaista je nemoguće napraviti zamenu! Odavno se zna da je za neposredno zdravlje bebe (obezbeđuje optimalan rast i razvoje bebe, smanjuje verovatnoću nastanka infekcija u prvoj godini…) mamino najbolje, ali se sve više saznaje da majčino mleko ima i udaljene povoljne efektne na zdravlje budućeg odraslog čoveka. Na primer, dojene bebe ređe u kasnijem životu imaju manje šanse da budu gojazna, ređe  oboljevaju od infekcija disajnih organa, manje su šanse da obole od autoimunih bolesti, dijabetesa…Ogroman je spisak blagotvornih “udaljenih” efekata dojenja! Idealno je da mama doji bebu do kraja prve godine, a može se “zaći” i u drugu godinu.

Kravlje mleko ne treba davati bebama u prvoj godini života

Ako mama iz objektivnih razloga ne može da doji (što se srećom retko dešava) kravlje mleko NIJE alternativa dojenju! Za to postoji mnogo razloga koji se mogu složiti u jednu lako razumljivu rečenicu: beba NIJE stvorena da bez ozbiljnih posledica po zdravlje unosi kravlje mleko umesto majčinog, a kravlje mleko naprosto NIJE stvoreno za bebu (već za mladunče krave – tele).

Zato sve ugledne pedijatrijske asocijacije, udruženja gatroenterologa, nutricionista, alergologa, ali regulatorna tela koja se bave ishranom, JASNO preporučuju da se kravlje mleko NE daje bebama u prvoj godini života. Takve su i preporuke Svetske zdravstvene organizacije! Ovo važi i za dohranu beba u prvoj godini – NE treba dohranjivati bebe kravljim mlekom!

Dakle, kada mama (nažalost) privremeno ili stalno ne može da doji bebu – kvalitetne mlečne formule su nesumnjivo bezbednije i bolje od kravljeg mleka! Neretko se čuje komentar “stručnjaka” da se i one dobijaju iz kravljeg mleka, pa “bolje da beba pije kravlje nego veštačko mleko” To je opasna zabluda, pošto kvalitetne mlečne formule (složenim i dobro definisanim i strogo kontrolisanim tehnološkim procesima) uklanjaju štetne aspekte kravljeg mleka po bebu i  prilagođavaju ga upravo bebinim nutritivnim potrebama! Naravno, mlečna formula NIJE zamena za majčino mleko, ali je neuporedivo bolja i bezbednija za bebu od kravljeg mleka.

Prvih šest meseci je rezervisano za dojenje

Ako beba samo sisa (a to je najbolje) onda je mamino mleko “zakon” u prvih pola godine bebinog života! To su potvrdila brojna ozbiljne medicinska istraživanja, pa je “ekskluzivno” dojenje u prvih šest meseci zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije i većine pedijatrijskih udruženja širom sveta. Uz majčino mleko, jedini dodatak je vitamin D3 koga nema dovoljno u maminom mleku.

Svakako, pedijatar koji prati bebu od rođenja može preporučiti i da se ranije krene sa nemlečnom (ali NIKADA pre ulaska u 5. mesec života), kada se radi o “zrelim” bebama koje svojim rastom i razvojem idu “ispred svog vremena”, pa traže i nešto ranije uvođenje nemlečne hrane.

Mora se poštovati bebina individualnost – svaka beba je “priča za sebe”

Bebe reaguju fenomenalno na majčino mleko, ali je reakcija na nemlečnu hranu zaista  individualna! Jedna beba brzo zavoli pirinač, a drugoj više prija kašica na bazi drugih žitarica brašna. Neke bebe su probirači, a neke skoro sve rado jedu. Ima beba kojima teško pada odvajanje od mleka, a neke jedva čekaju nemlečne obroke.

Zato je strpljivo praćenje reakcije bebe  najvažniji vodič za širenje spektra nemlečnih namirnica.

Nema žurbe kad se uvodi nemlečna hrana

Ceo život je pred bebom, pa je vremena na za uvođenje nemlečne hrane na pretek! Budite strpljivi, pa ako beba okreće glavu i neće nešto da proba, sačekajte malo pa probajte opet. Ako ni tada neće, ostavite za sutra i probajte ponovo, a ako opet – par nedelja ne pokušavajte sa ovom “mrskom” namirnicom. Dajte nešto drugo. Takođe je važno NE žuriti sa količinama – neka beba sama odluči koliko će pojesti! Za početak NIJE važan kvantitet (količina) već da se beba nauči na nove ukuse – dakle kvalitet! Jeste ponekad pomalo naporno, ali je strpljenje zaista neizbežan “začin” u ishrani beba (ali i dece u kasnijem periodu života).

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA