Saveti logopeda: Govorni negativizam

Ovaj govorni poremećaj karakteriše odsustvo ili prekid govora sa okolinom. Može trajati nekoliko časova, dana, nedelja i godina.

govor px

Foto> Pixabay

Period dečijeg govornog negativizma odnosi se na uzrast od tri godine.Govorno-jezički razvoj treba da odgovara misaonim procesima za određeni uzrast.

Dete sa govornim negativizmom je preosetljivo, emocionalno labilno, lako uzbudljivo i nema odgovarajuću pažnju.

Govorni negativizam se može ispoljiti u različitim stepenima i formama

  • dete može govoriti vrlo malo
  • može ispoljavati negativističan stav prema okolini (tj.određenim ličnostima)

Ponekad govorni negativizam može biti povezan sa negativnim ponašanjem deteta:

  • kada odbija da izvrši neki zahtev
  • kada radi suprotno željama odraslih i njihovim naređenjima

Govorni negativizam treba razlikovati od nekih drugih poremećaja: gluvoće, nemosti, alalije, afazije, razvojne disfazije i sl.

Najbitnije je uraditi dobru dijagnostiku i timski sagledati problem (psiholog,logoped..)

U prosečnim porodicama i harmoničnom okruženju, očekuje se i normalna faza dečijeg negativizma  naročito u govoru.U tom uzrastu dominiraju reči „neću, neću da pijem mleko, neću da idem i sl.” Takav negativizam ispoljavaju i ponašanjem: okrenu leđa, bacaju se na pod i plaču. Reakcije roditelja su različite i zato je potrebna konsultacija sa psihologom.

U tom periodu jako je bitna komunikacija roditelja i dece, podrška roditelja i okruženja. Deca će slušanjem pravilnog govora okoline ispraviti svoj govor ili ako je govorno -jezički problem veći posetiće  logopeda. Ako dete dobro slušamo i pravilno postupimo sa našim reakcijama kada je negativizam u pitanju tada problem brzo prolazi.

U verbalnoj komunikaciji sa detetom treba koristiti jednostavne rečenice, a stimulacija mora da se odvija prirodnom hronologijom.

Na uzrastu o 1-3 godine dete komunicira sa odraslima pomoću predmeta i igračaka.

U predškolskom uzrastu vodeća aktivnost deteta je igra gde dete kreira socijalnu situaciju.

Kada krene u školu prelazi se od igre ka učenju.

Kako stimulisati govor u ovoj fazi? Moje dete ne govori, a sve razume?

TEMELJ GOVORNE STIMULACIJE SE ODVIJA KROZ IGRU!

 Roditelji treba da poznaju želje deteta i da razviju interes da dete kroz igru uči. Ne namećite stimulativni proces, ne prisiljavajte dete na neku aktivnost. Treba pokušati prirodno uklopiti interesovanja deteta i kroz igru dobiti rezultate. Prve tri godine su najbogatije kreativnim potencijalima i tom periodu roditelji treba da posvete dosta vremena.

Deci ne treba davati preopširna objašnjenja koja ne mogu da usvoje, voditi računa da dete sluša, a ne da bude samo pasivni slušalac.

Povremeno prekidati čitanje i pitati ga za mišljenje, zna li šta je pročitano.

Podstičite dete da podjednako aktivira više čula istovremeno, kako bi uobličilo celovite slike svog opažajnog sveta.

Pomoću čula sluha dete uči o jeziku, ritmu, emocijama, a auditivna stimulacija može se izazvati i podsticati kroz igru.

Pričajte, pevajte, imitirajte glasove………..gledajte dete u lice kada pričate jer oslonac na vizuelnu percepciju u fazi razvoja govora deteta je veoma bitan.

Radmila CvorovićAutor: Radmila Čvorović, diplomirani defektolog logoped-fonoped

Bavi se prevencijom, dijagnostikom i tretmanom govora, jezika i glasa kod dece i odraslih (poremećaj artikulacije kod dece, razvojno-jezički problemi (razvojne disfazije), mucanje, tikovi,problem čitanja i pisanja, kašnjenje u progovoranju, difagija –problem sa gutanjem. Specijalnost fonorehabilitacija glasa i govora kod dece i odraslih – disfonija (promuklost),pareze i paralize rekurensa,rad na uspostavljanju glasa nakon operacije na glasnicama Stalno zaposlena u Vojnomedicinskoj akademiji.

Završila Defektološki fakultet u Beogradu , na Odeljenju za fonijatriju Instituta za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije upoznala se i usavršila sve dijagnostičke i terapijske mere kod perifernih i centralnih poremećaja glasa i govora dece i odraslih. Završila kurs “Kognitivna - bihejvioralna terapija u kliničkoj praksi “, kao i edukaciju o primeni Kompjuterizovane analize glasa Vocal Assessment kao i obuku za ugradnju vokalnih proteza, pohađala brojna predavanja ,kongrese i seminare iz logopedije i fonopedije.

Autor je i koautor dosta radova vezanih za govorno-jezičke poremećaje i poremećaje glasa kod dece i odraslih. Stručni je saradnik i autor psihoedukativnih članaka u časopisima „Moj pedijatar“ i „Zdravo dete i kao i na portalu Moj pedijatar

Kontakt: rcvorovic@gmail.com, telefon: 064/263-3464

 

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA