Saveti nutricioniste: Kako da zdrava ishrana pređe u naviku vaše dece?

Mnogobrojne ponude uglavnom nezdravih i loših namirnica sve su više i lakše dostupne deci. Zato je važno da Vaše mališane od najranije dobi naučite pravim nutritivnim vrednostima, ali i na taj način investirate u njihovo zdravo i produktivno odrastanje.

ishrana px

Foto: Flickr

Mnogobrojne ponude uglavnom nezdravih i loših namirnica sve su više i lakše dostupne deci. Zato je važno da Vaše mališane od najranije dobi naučite pravim nutritivnim vrednostima, ali i na taj način investirate u njihovo zdravo i produktivno odrastanje.Vrlo često ćemo danas videti roditelje koji čak i ohrabruju decu da treba sve da jedu, nagrađuju ih slatkišima i nezdravom hranom, a kada ih kažnjavaju prvo što im ukidaju su uglavnom slatkiši i grickalice. Na taj način sve je više dece koja rastu verujući da je nezdrava hrana nagrada, a samim tim im je i draža ali i sve željenija.

Zašto je važno da deca jedu zdravu hranu?

Trebalo bi da je odgovor na ovo pitanje svima poznat, ali sve veći broj gojazne dece, ali i uopšteno sve bolesnije, tromije i manje uspešnije, govori u prilog činjenici, da je odgovor na ovo pitanje sve nepoznatiji. Period detinjstva je vreme kada vašem detetu ugrađujete temelje za ceo život, ne samo kada su vaspitanje i mentalni razvoj u pitanju, već i fizičke sposobnosti ali i navike. Mnogobrojne stručne studije idu u prilog činjenici da hrana sve više utiče na naše opšte zdravlje, kao i na otpornost organizma prema različitim faktorima. Upotreba sve više prerađenih, veštačkih, obojenih namirnica ne samo da dovodi do gojaznosti, već i do pada odbrambenih karakteristika organizma, ali i  pada sposobnosti za lakše usvajanje znanja, koncentracije ali i celokupne snage. Zapažena je značajna statistička veza između dece koja su se zdravo hranila i njihovih odličnih rezultata u školi i sportu , kao i značajno brži napredak u odnosu na decu koja se lošije ili loše hrane.

Šta znači zdrava navika u ishrani?

Zdrave navike u ishrani predstavljaju kompleksnu celinu koja se odnosi na sve ono što vaše dete u toku dana unose u organizam, na koji način, gde ali i nakon toga koliko je fizički aktivno ali i svesno o svim ovim pojmovima. Najvažniji faktor su upravo roditelji, koji bi trebalo od početka da misle i vode računa o ovom segmentu odrastanja deteta. Svakako da je najlakše postići najbolje rezultate kada radite na tome od najmlađeg uzrasta, ali svakako da rezultati ne izostaju i kada se ovoj temi posvetite i kasnije, kada se već uočavaju posledice izazvane lošom ishranom.

Šta roditelji mogu da urade da približe „dobru hranu“ deci?

  1. Važno je ustanoviti vreme i mesto gde se jede

Kako: Naučite Vaše dete da postoje tri glavna obroka, koja su ne samo vreme za jelo, već i porodično druženje. Ustanovite pravila da obroci budu uvek u slično vreme kako bi svaki ukućanin mogao da prilagodi svoje ostale aktivnosti. Obroci se jedu za stolom, svako iz svog tanjira, odgovarajućim priborom.

Zašto je to važno: Sa tri glavna obroka vaše dete bi trebalo da dobije svu kalorijsku potrebu da ne oseća glad kada je van kuće, na taj način neće doći u iskušenje da gricka uz put. Vezivanje hrane za sto, takođe pravi naviku da kada se jede mora biti za stolom i sa adekvatnim priborom, stoga će detetu ukoliko bude imalo potrebu da jede na ulici, uvek biti nelagodno ukoliko nema adekvatnu „opremu“ za jelo.

  1. Budite uzor vašem detetu

Kako:  Vodite računa o Vašim navikama. Kako, šta i gde jedete. Nemojte da Vas dete uhvati da krišom jedete „loše namirnice“. Nemojte pred decom govoriti da je zdrava hrana bezukusna. Pričajte sa vašim detetom o svakoj namirnici, o celokupnom ritualu hrane, poredite određene namirnice sa njihovim omiljenim crtanim junacima. Popaj jede spanać i zato je jak. Bananamen od banane dobija snagu. Smislite svoje junake i njihove omiljene namirnice.

Zašto je to važno:  Deca uče i preslikavaju ono što roditelji rade. Ukoliko jedete pored TV-a pomfrit i picu rukama, vaša deca će to kopirati i smatrati idealnim ponašanjem. Ukoliko vide da Vi kao njihov prirodni uzor ne živite to što im pričate, nemaju razloga da Vam poveruju, niti u buduće slušaju

  1. Kuvajte kod kuće i uključite decu u sam proces kuvanja

Kako: Hrana spremnjena u restoranima ili kupljena po kioscima, puna je različitih dodataka koji poboljšavaju ukus pa je samim tim i značajno nezdravija u odnosu na domaće napravljeni obrok. Izdvojte sat dnevno za spremanje obroka, to je ništa u poređenju sa benefitima domaće ishrane za celu porodicu. Neka vaše dete učestvuje u spremanju. Od odlaska u kupovinu, pričajte zašto ste baš kupili brokoli, šta on dobro nosi i zašto se lepo slaže sa mesom i salatom. Dajte detetu u skladu sa godinama da Vam pomogne u pripremi namirnica.

Zašto je to važno:   Kada su deca deo pripremnog procesa, mnogo lakše jedu i više cene sve što je na stolu. Kroz priču, postepeno podižete svest vašeg deteta o svakoj namirnici, ali i svim kombinacijama raznih namirnica i njihovim benefitima.

  1. Ustanovite zdravu užinu i limitirajte porcije

Kako: Iako su odraslom čoveku, vrlo često tri obroka dovoljna, deca će voleti da imaju užinu. Pripremite užinu, limitirajte porcije kako bi dete moglo da jede sledeći obrok. Neka Vam u kući uvek na dohvat ruke budu zdrave namirnice, voće, seckano sveže povrće, prirodni sokovi. Kada dete ide u školu, nabavite mu neku zanimljivu, šarenu kutijicu za užinu, naseckajte razno voće i povrće, šarenilo boja privući će dete da užina zdravo.

Zašto je to važno:   Kada se dete zasiti od zdravih namirnica, neće juriti za grickalicama, kolačima ili bombonama. Ne terajte dete da sve pojede do kraja. Neka samo odredi koliko hrane mu je neophodno, ako mu date slobodu da proceni svoje potrebe, neće mu sledeći obrok sa Vama biti mučan.

  1. Zamaskirajte zdrave namirnice, čiji ukus deci ne prija

Kako: Dečije čulo ukusa se još razvija, pa mogu zapamtiti neke namirnice kao „ružne“, jer im u nekom momentu nisu odgovarale. Neke nisu privlačne deci jer su suviše suve ili njima bezukusne. Takve namirnice zamaskirajte tako što ćete ih zamotati u one za koje znate da ih dete voli. Na primer meso deci može da bude suvo i teško za žvakanje. Pomešajte paradajz i malo soka iz salate sa mesom, deci će biti zanimljivo i ukusno. Uzrendajte malo voća pa pomešajte sa kupusom, lakše će pojesti, a slatkast ukus će im pomoći da zavole namirnicu.

Zašto je to važno:   Deca moraju da prođu faze privikavanja na ukus raznih namirnica. Ukoliko im se nešto jednom ne svidi, ostaje u lošem sećanju. Zato je važno da kalkulišete, posebno sa važnim namirnicama, da ih dete unese, ali i uživa u tome.

  1. Nemojte detetu zabranjivati, predstavite namirnice realno

Kako: Mnogi roditelji zbog straha da im se dete „ne navuče“ na lošu hranu, ili se već „navuklo“, deci zabranjuju da jedu i piju mnoge stvari. Kasnije kada se oslobodi „stega“ biće nezasito određenih namirnica za kojima žudi, pa će ih jesti i u većoj količini nego što bi inače. Nemojte dete učiti da jede slatko ili pije Coca-Colu, ali ako Vam zatraži kupite sa vremena na vreme. Neka se zadovolji jednom čašom ili redom čokolade. Naučite ga da se sve ne jede ili ne pije odjednom. Da čokolada ili flaša Coca-Cole, treba da traju neko vreme i da se sve odmah ne pojede ili popije. Pričajte sa decom o lošim stranama ovih namirnica. Pokažite im praktično šta to znači. Neko ko jede puno slatkog ima loše zube, pokažite im kako izgledaju zdravi a kako pokvareni zubi. Stavite neku plastiku u čašu Coca-Cole, pokažite im šta se desilo sa plastikom posle nekog vremena.

Zašto je to važno: Deca kada im je nešto zabranjeno to još više žele. Nemojte detetu zabranjivati. Edukujte ga, pričom, slikom, poređenjem. Neka dete u skladu sa svojim godinama dobije slikovitu predstavu zašto nešto treba ili ne treba jesti. Dajte tu adekvatnu zamenu ukoliko želi sok ili slatkiš. Napravite prirodni sok dodajte mineralnu vodu, napravite mu sirov organski kolač, objasnite šta su sastojci.

Šta ako Vam je dete gojazno i kako mu „oduzeti“ onu hranu koju najviše voli?

Idealno je bolje sprečiti, nego lečiti, ali ukoliko se desilo da je vaš mališan preterao sa lošim namirnicama vreme je da nešto promenite. Morate da pričate sa Vašim detetom i dogovorite se sa njim da napravite promene u navikama. Pitajte ga da li mu/joj smeta dodatna težina, kako hoda, trči, da li voli na sebi te promene koju mu se dešavaju. Predstavite mu slikovito sve benefite, sa posebnim akcentom na aktivnost koju najviše voli da radi. Ukoliko Vaše dete peva u horu, kažite mu kako će imati više vazduha i bolje će pevati ako zdravije jede. Ukoliko su krenule promene na koži, a dete Vam ulazi u pubertet, kažite da će koža, kosa, nokti, celokupna figura biti lepša. Ako Vam se dete bavi sportom, recite da će rezultati biti bolji, ako jede hranu koja mu daje snagu i vitamine i minerale. Uvedite dodatnu fizičku aktivnost, prateći afinitete deteta. Primenite sve one savete o kojima svo govorili ranije. Provodite više vremena sa svojim detetom, saznajte zašto je i došlo do preterivanja sa lošom hranom. Šetajte, provodite Više vremena zajedno na otvorenom vazduhu.

Zdravlje i snaga na usta ulaze, a danas sve više ono što jedemo nas uništava i smanjuje naše mogućnosti. Podstaknite kapacitete svog deteta, tako što ćete mu olakšati život dobrim navikama kada su ishrana i fizička aktivnost na meniju. Krenite od najranijeg uzrasta, budite istrajni i posvećeni. Pratite i pričajte sa svojim detetom. Budite kreativni i ne zaboravite da za svaku novu naviku je potrebno samo tri nedelje da se ustali.

dr Jovana MajstorovićAutor: dr Jovana Majstorović

doktorka medicine, specijalista dermatovenerolog.

Pohađala i položila akademski kurs za ishranu-nutricionistički kurs i stekla stručno zvanje „Nutricionista“ , Akademija „Purity“, York University. Više od pet godina radi u sportskoj medicini, kao doktorka i savetnica za ishranu dece, omladine i rekreativnih sportista.

Autorka mnogobrojnih tekstova na temu zdrave ishrane i zdravih stilova života na mnogobrojnim portalima, širom regije.

Kontakt: jovanamajstorovic@yahoo.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA