Ako sede duže od pola sata bez „korisne“ aktivnosti, odmah ih obuzima osećaj krivice.
Ruski psiholog Mihail Labkovski tvrdi da takvi ljudi ne pate od viška discipline ni ambicije, već od nečega mnogo ozbiljnijeg – anksioznosti.
Kako kaže, mnogi su odrasli uz ideju da čovek vredi samo dok radi, juri, trudi se i dok je konstantno umoran. Odmalena slušaju iste rečenice: „Nemoj da ležiš“, „Radi nešto korisno“, „Ne budi lenj“, „Ko će sutra živeti umesto tebe?“. Vremenom čovek više ni ne zna kako izgleda pravi odmor, jer mu mir postaje neprijatan.
Labkovski opisuje ljude koji čak i na plaži moraju da imaju misiju. Ne mogu samo da sede i gledaju u more. Oni moraju da organizuju pecanje u zoru, obilazak tvrđava, planinarenje, večernji izlazak i još deset aktivnosti usput, samo da ne bi ostali sami sa sopstvenim mislima. Problem je što u svemu tome uglavnom ni ne uživaju.
– Problem je što su mnogi od nas ispunjeni dubokom anksioznošću, tvrdi psiholog i dodaje da ljudi često zatrpavaju sebe obavezama samo da bi ugušili unutrašnji nemir. Imaju osećaj da će, ako stanu, nešto strašno da se dogodi. Kao da će ih tišina sustići pre nego što stignu da pobegnu od nje.
Anksiozni ljudi ne podnose ni sopstveni mir, ni tuđi
Upravo zato, kaže on, današnji ljudi više ne umeju ni da šetaju bez cilja. Sve mora da ima svrhu, rezultat i poentu. Ako izlaze iz kuće, onda idu nešto da završe. Ako odmaraju, onda moraju da „napune baterije“. Ako sede, odmah uzimaju telefon. Sama ideja da nešto rade samo zato što im prija mnogima danas zvuči gotovo nemoguće.
Komentari 0