Roditelji, obuzdajte se! To je ipak samo sport

Jeste li čuli možda za one ljude koji zavedeni pričom da je neko zaradio novac na lak način uleću u nelogične poslove da bi i oni tako isto, pa se onda desi da prokockaju sav novac i ostanu bez ičeg pitajući se kako to da baš njima nije uspelo? Ako nam verujete, slične priče možete često čuti u dečijem sportu, s tim što se tu ne ulaže (samo) novac i imovina već zdravlje deteta.

Naposletku, ne možemo a da ne pomenemo i ono nama najinteresantnije (u negativnom smislu) , a to su sukobi roditelja na terenima. Neverovatno je kakve reči su roditelji stanju da izgovore kada se desetogodišnjem detetu ne odsvira faul! Kakve maštovite kombinacije prideva i glagola roditelji znaju da upotrebe kada se svađaju oko toga zašto je njegovo dete u igri udarilo namerno ili nenamerno drugo dete. Ukoliko pak roditelj plaća da mu dete igra, a dete sedi na klupi, trener može vrlo lako postati žrtva nasilja. Verujte nam na reč, ponekad u salama i na terenima, deca postaju najzrelija, a odrasli najdetinjastiji. Kakav primer pružamo deci tim ponašanjem, sasvim je nepotrebo reći.

tenisRoditelji su ti koji biraju klubove u kojima će dete trenirati … Na kraju krajeva dete treba da odrasta uz sportske pedagoge koji su učeni da se bave zdravljem deteta, da razvijaju dečije sposobnosti i da ga uče mnogim veštinama značajnim za život, a ne sportskim trenerima koji su učeni, a i jedino se bave proizvodnjom sportskog rezultata. Treneri treba da se bave stasalom i odraslom decom čija su tela u stanju da podnose fizičke i emotivne napore za rad postizanja sportskog rezultata.

Kažu nam ponekad da deci predstavljamo „nestvarni život“. Nisu svi u životu pobednici. Mora se „očvrsnuti“, kažu. Zato zameraju našoj ideji da na kraju godine svako dete popnemo na pobedničko postolje može da uči decu nečemu sasvim pogrešno. Mi se naravno, ne slažemo. Ono čemu mi učimo decu, nije da se u igrama, sportu, životu ne gubi, već da gubitak nije ono što te kao osobu određuje i da ako želiš da postigneš dobar rezultat treba da se potrudiš. Ono što takođe učimo decu jeste da se trude da najpre nadmaše sebe same pre nego što za cilj postave da nadmaše druge. Mi ih svake godine nagrađujemo jer su prvenstveno u odnosu na sebe postali bolji, jer su se trudili i vredno radili. Kod nas deca neće zbog toga „omekšati“. Naprotiv, dete će disciplinovano raditi na času, svaki put trudeći sa da bude sve bolje a iz toga će, nadamo se, vremenom proizaći i rezultati. Pritom, rezultat će biti samo sporedna dobit. Cilj nam je da dete uživa u sportu i pravilno se razvija. Na kraju, važno je da se dete uvodi u sport od strane sportskih pedagoga koji su učeni da se bave zdravljem deteta, da razvijaju dečije sposobnosti i da ga uče mnogim veštinama značajnim za život, a sportskih trenera koji su učeni, a i jedino se bave proizvodnjom sportskog rezultata. Treneri treba da se bave stasalom i odraslom decom čija su tela u stanju da podnose fizičke i emotivne napore zarad postizanja sportskog rezultata.

Mi se kroz sport bavimo decom, a deca kad porastu baviće se sportom.

To je naša ideja i naša poruka roditeljima. Deca su naši najveći učenici. Budite pažljivi čemu ih učite.

Autor: Ana Jovanović, Ana Jovanović,  psiholog i psihoterapeut u edukaciji

Izvor: Pokret za okret

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA