Rashlađivanje i hlad štite od toplotnog udara

Ka­ko is­ti­če dr Rad­mi­la Še­hić, iz be­o­grad­skog Za­vo­da za hit­nu me­di­cin­sku po­moć, na ve­li­kim vru­ći­na­ma naj­če­šće do­la­zi do pot­pu­nog ko­lap­sa or­ga­ni­zma, ka­da se lju­di ža­le na pre­zno­ja­va­nje, vr­to­gla­vi­cu, na­gon za po­vra­ća­njem, op­štu ma­lak­sa­lost…

To se ja­vlja zbog pa­da krv­nog pri­ti­ska ko­ji na­sta­je usled na­glog ši­re­nja krv­nih su­do­va i sma­nje­nog do­to­ka ki­se­o­ni­ka u mo­zak a sve pod uti­ca­jem vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra. Oso­bu ko­ja je do­ži­ve­la ko­laps tre­ba iz­me­sti­ti na pro­ve­tre­no me­sto u hla­du i da­ti joj da po­pi­je bla­go za­so­lje­ni na­pi­tak. Hlad­ne oblo­ge joj tre­ba sta­vi­ti oko vra­ta i sa unu­tra­šnje stra­ne ru­ku.

Osim to­ga, na vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma čo­vek mo­že da do­bi­je sun­ča­ni­cu, ko­ja na­sta­je po­ste­pe­no kao po­sle­di­ca vi­še­ča­sov­nog iz­la­ga­nja gla­ve sun­cu u si­tu­a­ci­ji ka­da se bo­ra­vi na otvo­re­nom u vre­me ka­da je na­po­lju naj­to­pli­je, od 12 do 16 sa­ti.

– To se de­ša­va lju­di­ma ko­ji ra­de na­po­lju dok su iz­u­zet­no vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re, ali i oni­ma ko­ji su se za­te­kli na uli­ci. U slu­ča­ju sun­ča­ni­ce ja­vlja se otok mo­žda­nih op­ni i ši­re­nja krv­nih su­do­va mo­zga. Pra­te­ći simp­to­mi su pro­dor­na gla­vo­bo­lja, vr­to­gla­vi­ca, iz­ve­sna oma­mlje­nost, slab vid, na­gon za po­vra­ća­njem. U ma­lo­broj­nim slu­ča­je­vi­ma, ipak, do­la­zi do gu­bit­ka sve­sti. U tim si­tu­a­ci­ja­ma oso­ba mo­ra da se iz­me­sti u hlad, da se ras­ko­mo­ti, a va­žno joj je da­ti mlak voć­ni sok ili vo­du ko­ju tre­ba da pi­je gu­tljaj po gu­tljaj. Hlad­nu oblo­gu joj tre­ba sta­vi­ti na če­lo i da­ti joj lek pro­tiv gla­vo­bo­lje. Uko­li­ko ima bo­lo­ve ne­ko­li­ko da­na po­sle to­ga, mo­ra što pre da ode kod le­ka­ra na da­lja is­pi­ti­va­nja – do­da­je dr Še­hić.

Za raz­li­ku od sun­ča­ni­ce, to­plot­ni udar na­sta­je na­glo usled pre­gre­ja­no­sti ce­log te­la ka­da oso­ba iz­ne­na­da na uli­ci „pad­ne kao sve­ća”. Če­sto se po­ja­vlju­je ka­da je čo­vek iz­lo­žen vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri i po­ve­ća­noj vla­žno­sti va­zdu­ha, ka­da se blo­ki­ra pro­ces zno­je­nja i te­lo se pre­gre­va. Do to­plot­nog uda­ra do­la­zi, na pri­mer, ka­da oso­ba du­go bo­ra­vi u pre­gre­ja­noj pro­sto­ri­ji, po­put auto­bu­sa, ka­da du­go sto­ji na jed­nom me­stu, a ujed­no ima „ne­iz­ba­žda­ren” cen­tar za ter­mo­re­gu­la­ci­ju i ne­a­de­kvat­nu gar­de­ro­bu u ko­joj ko­ža ne „di­še”. Oso­ba ko­ja do­ži­vi ovaj udar ima za­mu­ćen vid, dez­o­ri­jen­ti­sa­na je i ima ubr­zan puls a obič­no se mo­že pre­po­zna­ti po ble­doj i pre­zno­je­noj ko­ži ko­ja u ne­kom tre­nutku po­sta­je su­va.

– To­me do­dat­no po­go­du­je to što lju­di na vru­ći­ni je­du ma­snu i te­šku hra­nu, mno­go slat­ki­ša, obla­če sin­te­tič­ku gar­de­ro­bu… Reč je o opa­snom sta­nju pa je va­žno da se oso­ba od­ve­de u hlad, ras­ko­mo­ti i ujed­no joj se po­sta­ve hlad­ne oblo­ge po ce­lom te­lu. Uko­li­ko je pri sve­sti, tre­ba joj da­va­ti gu­tljaj po gu­tljaj mla­de vo­de, ni­ka­ko hlad­nu jer mo­že da do­đe do gr­ča jed­nja­ka. To je isto kao ka­da bi pre­gre­ja­na oso­ba ule­te­la u hlad­nu vo­du i do­ži­ve­la šok. Čo­vek ko­ji je do­ži­veo to­plot­ni udar tre­ba da le­ži ne­ko vre­me sa no­ga­ma ko­je su bla­go po­dig­nu­te, a tre­ba ga po­di­ći tek ka­da poč­ne ra­zum­no da od­go­va­ra na po­sta­vlje­na pi­ta­nja – do­da­je dr Še­hić.

Da bi se spre­či­la po­ja­va ovih sta­nja, va­žno je da gra­đa­ni ne pro­vo­de mno­go vre­me­na na­po­lju u vre­me naj­ve­će vre­li­ne, od 10 do 17 sa­ti, da ne je­du ja­ku hra­nu, da no­se sa so­bom fla­ši­cu sa vo­dom i po­vre­me­no se ras­hla­đu­ju, ali i da na gla­vi ima­ju ka­pu ili še­šir a u ru­ka­ma le­pe­zu. Al­ko­hol­na pi­ća tre­ba iz­be­ga­va­ti, kao i bo­ra­vak u za­gre­ja­nim pro­sto­ri­ja­ma.

Politika