Pssst! Dete spava

Upravo iz ovog razloga spavanje postaje “opsesija” pa se u vremenu predviđenom za popodnevni odmor pravi apsolutna tišina kojoj svi ukućani postaju podređeni. Ali, da li je tišina neophodna za miran san?

Mnogi roditelji, pre svega kod prvog deteta, misle da je mališanu za dobar san neophodna apsolutna tišina i plaše se da će dete probuditi bilo kakav zvuk.

Međutim, stvaranje tišine i atmosfere bez ikakvih zvukova predstavlja u suštini bespotreban izvor stresa za ostale članove porodice. Pedijatri su toga svesni i savetuju roditelje da ne brinu zbog zvukova. Naime, dok dete spava svi u kući mogu da nastave sa svojim aktivnostima sasvim normalno.

Uobičajeni zvukovi u kući, od rada usisivača do glasova, nisu nikakva prepreka za miran san. Oni u stvari postaju normalni i poznati zvukovi koji ga ne uznemiravaju. Iako apsolutna tišina može izgledati kao najbollji nivo buke za dubok san ona zapravo može da izazove češće prekide sna čak i najmanjim zvukom. Stalna buka normalnog intenziteta obezbeđuje blokadu zvukova koji u stvari mogu da probude osobu koja spava.

Koliko su zvukovi važni pokazuje i obimna diskografija sa “uspavljujućim notama” među  kojima su i kapi kiše, talasi, otkucaji srca, cvrkutanje ptica, pesma kitova i zvukovi mora.

Ali, ako tišina nije poželjna, kako uspavati dete?

Stručnjaci kažu da je od velike pomoći stvaranje “prave atmosfere” da bi san došao na oči. Ona podrazumeva: odgovarajuću temperaturu sobe, spuštene roletne, normalne zvukove, blago ljuljanje i malo hrane (npr. toplo mleko ili banana). Od pomoći je i postepeno smirivanje i smanjenje aktivnosti pred spavanje kao i poštovanje rutine i satnice i spavaće “kao beba”.

Izvor: Najboljamamanasvetu