Psiholozi savetuju kada je dete spremno da samo ostane kod kuće

Jedna od najtežih odluka roditelja je kada dete prvi put ostaviti samo kod kuće. Psiholozi smatraju da su dvanaestogodišnjaci spremni na to, ali ipak svako dete je drugačije

Foto: Canva

Trenuci koje roditelji dugo pamte i koji im govore da se njihov mališan samostalno razvija i pomalo odrasta su kada sam jede, veže pertle na cipelicama, sam se oblači i piše domaće zadatke…

I dok neke roditelje samostalne aktivnosti deteta raduju, druge im izazivaju nelagodu.

Jedna od najtežih roditeljskih dilema jeste kada njihov mališan može da ostane sam kod kuće. Na to pitanje nije lako odgovoriti jer zavisi od deteta i stepena njegove nezavisnosti, ali ipak postoje neki znakovi koji jasno pokazuju da je pravo vreme za to.

Zakon je jasan i nedvosmislen pa prema porodičnom zakonu roditelji ne smeju dete predškolskog uzrasta ostaviti bez nadzora odrasle osobe.

Psiholozi navode da, prema razvojvoj psihologiji, dvanaestogodišnjaci već razviju svoj identitet toliko da počinju da se osećaju kao odrasle osobe, pa se to doba smatra idealnim da prvi put ostanu sami kod kuće.

Često se misli da je upravo to doba najbolje da ih ostavljate same kod kuće, ali da vodite računa da dete, bez obzira na to što počinje da se oseća kao odraslo, još nema dovoljno iskustva koje bi mu pružilo sigurnost.

Pre toga, potrebno je pripremiti dete na to.

S obzirom na to da roditelji treba da obezbede detetu sigurnost, jako je važno skloniti lekove, alkohol, upaljače, opasne hemikalije i sve drugo što bi moglo ugroziti njihovu sigurnost.

Priprema uključuje i edukaciju o tome šta učiniti u nekoj vanrednoj situaciji, u slučaju požara ili poplave, te kako obaviti sve aktivnosti koje su potrebne dok je sam , poput, podgrevanja obroka ili zaključavanja stana.

Važno je obaviti i razgovor s detetom o tome oseća li se sigurno i spremno, treba li mu još nešto za veći osećaj sigurnosti.

Neka deca će se osećati sigurnije ako imaju uz sebe brojeve telefona bliskih osoba ili najbližih komšija koje mogu da pozovu ako im nešto zatreba.

Stoga, ostavljanje deteta samog kod kuće treba uvoditi postepeno- najpre na pola sata, pa na sat vremena i tako produžavati vreme da se dete prilagodi i da vi dobijete priliku da proverite da li je usvojilo sve sadržaje o kojima ste pričali – zna li koji broj da pozove u slučaju opasnosti, gde ste mu ostavili hranu, kako da upali i namestiti mikrotalasnu.

Treba uzeti u obzir da postoje i velika odstupanja od proseka među decom. Neka deca su na nezavisnost i samostalnost, uključujući i ostanak kod kuće bez roditelja, spremna i pre, a neka nisu ni s 12 godina.

Vrlo je važno pristupiti detetu kao individualcu. Odluka o tome hoćete li ga ostaviti samog kod kuće neka zavisi od toga dal li je dete zrelo da se nosi s neočekivanim situacijama. S pripremama započnite mnogo ranije.

Dete će tako razvijati samopouzdanje i osećati se ponosno zbog svojih uspeha. Ostati samo kod kuće samo je jedan od njih.

Stil

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA