To je poruka vodeće grupe pedijatara, koja je upravo objavila prve nove smernice u poslednjih 13 godina o ovom nestrukturisanom vremenu u školi i o tome kako ga treba zaštititi.
Ažurirana izjava o politici Američke akademije za pedijatriju dolazi nakon godina skraćivanja odmora i pogoršanja zdravlja dece.
Lekari su oduvek tvrdili da je deci neophodna slobodna igra. Međutim, škole su počele da im oduzimaju to vreme za igru jer su pod pritiskom da deca moraju da imaju što bolje ocene na testovima. Doktor Robert Marej objašnjava da je to pogrešno, jer kvalitetan odmor zapravo pomaže deci da budu uspešnija u školi.
Novi izveštaj u časopisu „Pediatrics“ koristi najnovija naučna otkrića da objasni zašto su odmori ključni. Oni nisu važni samo za ocene, već i za to da deca budu fizički zdrava, psihički stabilna i da nauče kako da se slažu sa drugima.
Na primer, novi dokazi pokazuju da su deci potrebne pauze između perioda koncentrisanog učenja kako bi mozak mogao da zadrži i skladišti informacije. Istraživači takođe navode da veliki odmor daje deci priliku da upravljaju međuljudskim odnosima i grade samopouzdanje, što je podjednako važno za stariju decu kao i za mlađu.
Marej i njegove kolege su takođe naglasili važnost fizičke aktivnosti u prevenciji gojaznosti, stanja koje sada pogađa otprilike svako peto dete i tinejdžera u SAD.
S obzirom na ove prednosti, oni preporučuju da se veliki odmor zaštiti i da se nikada ne uskraćuje iz akademskih ili kaznenih razloga, što se ponekad dešava u školama.
„Ako je dete neposlušno ili drsko i nevaspitano, odmor je jedna od stvari koje nastavnici koriste da kazne decu“, rekao je Marej, dodajući da su učenici koji se bore sa problemima u ponašanju ili ocenama često upravo oni kojima je odmor najpotrebniji.
Ali ti učenici nisu jedini koji gube. Veliki odmor se smanjuje za svu decu. Od sredine 2000-ih, do 40 odsto školskih okruga na nacionalnom nivou smanjilo je ili ukinulo veliki odmor, prema podacima grupe „Springboard to Active Schools“ u saradnji sa američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti.
Danas trajanje velikog odmora uveliko varira u američkim školama, u rasponu od manje od 10 minuta do više od sat vremena dnevno, saopštila je grupa pedijatara. Starija deca generalno dobijaju manje vremena od mlađe dece.
Idealno bi bilo, pokazuju studije, da deca imaju najmanje 20 minuta dnevno i više pauza. U drugim zemljama, poput Danske, Japana i Ujedinjenog Kraljevstva, učenici imaju pauze nakon svakih 45 do 50 minuta nastave.
„Trebalo bi da dobiju dovoljno dug vremenski period u kojem mogu da se oslobode stresa, ‘izduvaju’ i pripreme za sledeći čas“, rekao je Marej.
Dr Loren Fihtner, stručnjak za dečju gojaznost u bolnici „Mass General Brigham for Children“ u Bostonu, izjavila je da joj je drago zbog unapređenih preporuka za veliki odmor. Ona je uvidela važnost odmora i kao lekar i kao majka dvoje dece. Prisetila se kako je njen osmogodišnji sin naučio da igra košarku na velikom odmoru i sada obožava taj sport.
Fihtnerova, koja nije učestvovala u izradi predloga, slaže se sa preporukom da je veliki odmor potreban i učenicima srednjih škola.
„Što su deca starija, to više vremena provode uz telefone i računare. Baš zato smatram da su boravak na svežem vazduhu i veliki odmor neophodni. Veliki odmor je sjajan, jer nam je svima na neki način potreban“, rekla je Fihtenerova.
Komentari 0