Projekat za zdraviju decu: Menze u školama sa neprerađenom i svežom hranom

Kod dece školskog uzrasta naročito je važno uvesti uvesti u ishranu organske neprerađene namirnice, bez aditiva, emulgatora i sl.

Foto: Pixnio

Dan kada će đaci u Srbiji kada doručkuju, užinaju i ručaju u svojim osnovnim školama na meniju imati organski proizvedenu hranu, na prvom mestu voće i povrće, ne bi morao preterano dugo da se čeka.

Prethodno je potrebno dosta da se uradi: da se naprave zakonske izmene kojima bi se to omogućilo, da se uspostavi veza proizvođača i škola bez posrednika, da lokalne samouprave reše da dotiraju razliku u ceni koju nosi korišćenje potpuno zdrave hrane, do toga da se razvije svest, kako roditelja, tako i dece, o važnosti zdrave ishrane.

Načelnica Gradske uprave za obrazovanje dr Lidija Tomaš za Dnevnik kaže da se Grad Novi Sad, kao drugi po veličini u Srbiji, ovom temom već duže bavi – još dok je Pravilnik o bližim uslovima načina organizovanja ishrane u osnovnim školama bio u proceduri donošenja.

Ovaj projekat je tada krenuo paralelno i na neki način je i uticao na formiranje tog Pravilnika. U njegovoj izradi učestvovali su i Institut za javno zdravlje Republike Srbije, nutricionisti i drugi stručnjaci.

Prema Pravilniku, svaki dan u ishrani trebalo bi da bude zastupljeno sveže voće i povrće i namirnice koje su neprerađene. Odnosno, zabranjuje se upotreba prerađevina od mesa, ali i drugih proizvoda s aditivima, koncentrati, prerađeni sokovi, emulgatori… Ide se praktično na industrijski neprerađenu i svežu hranu. Školama to komplikuje stvar, s obzirom na to da je mnogo lakše obezbediti ponudu koja se sastoji od lisnatog testa, pomfrita ili raznih testenina, nego nabavljati sveže proizvode i termički ih obrađivati.

U sve to treba da se uključi i grad, ističe Lidija Tomaš, i kaže da Centralnoj kuhinji, koja je najmodernija u regionu, novosadska deca predškolskog uzrasta već imaju ishranu po standardima Pravilnika.

Međutim, još uvek ne govorimo o organskoj hrani, jer nismo našli pravi način i zakonski uvedemo organsku hranu i da njena cena bude subvencionisana. U to svakako treba da se uključe i drugi resori. Nastojaćemo da pokrenemo tu inicijativu kako bi se ova vrsta proizvoda mnogo lakše našla u školama. Potrebne su i izmene u sistemu javnih nabavki, kako bi organski proizvedeno voće i povrće bilo izuzeto od određenih procedura. Tako bi se proizvođači organskog voća i povrća direktno ili preko svojih zadruga javljali školama da im isporučuju svoje proizvode. I nije samo ponuditi obroke, treba kroz edukaciju razvijati i svest i navike dece o upotrebi organaske i zdrave hrane, navodi Tomaševa.

U projektu uvođenja organski proizvedenog voća i povrća u ishranu đaka u Srbiji učestvuje 30 škola koje je izabralo Ministarstvo prosvete.

Jedna od naših osnovnih uloga je da se brinemo o deci, o zdravlju dece, a jedan ovakav projekta nam omogućava da stupimo u kontakt s proizvođačima organeske hrane, te da stvari uredimo tako da imamo sigurnu dostavu i sigurno zdravu hranu, takođe i standardizovanu cenu. Jer, kada znaju da imaju gde i kome da plasiraju svoje proizvode, proizvođači će držati i dogovorenu cenu i kvalitet.

Za kvalitetnu, ne samo najjeftiniju hranu

“Jedan smo od 30 partnera na velikom evropskom Streng2Food projektu. U njemu je pet partnera iz Srbiji, među kojima je i Ministarstvo prosvete. Reč je o projektu unapređenja ishrane u osnovnim školama, kroz saradnju s lokalnim poljoprivrednim proizvođačima, zatim unapređenje sistema javnih nabavki kako bi škole kupovale kvalitetniju, ne samo najjeftiniju hranu”, kaže Ratko Bojović, direktor Evropske trening akademije koja je nosilac ovog projekta. “Školama pomažemo kroz razne aktivnosti, kao što su standardizacija i unapređenju postojećih menija, merimo kvalitet postojeće hrane, pratimo koliko preostane neisokrišćene hrane, radili smo s kuvarima u školama na unapređenju njihovih veština.”

“Pravili smo ankete sa decom i roditeljima, o tome šta deca vole da jedu, kakvi su stavovi roditelja i navike vezane za ishranu, kako bismo sutra znali da adaptiramo menije, kako bi deca imala nutritivniju hranu koja bi se racionalno koristila”, kazao je Bojović.

Кada je reč o aktuelnom stanju, po rečima Đorđića, većina škola, jer nije u mogućnosti sama da priprema obroke, prinuđena je da za ishranu dece anagažuje privatno ketering snabdevanje. To je dovelo do pada kvaliteta ishrane. Uglavnom se radi o ugljenohidratnoj hrani: raznim testeninama, picama… Deca to vole, ali, što se tiče nutritivnih i kalorijskih vrednosti, to svakako nije zadovoljavajuće.

On ističe i da se već 15 godina ne menja iznos od 2.760 dinara po detetu koji se obezbeđuje iz lokalnog budžeta, a treba da pokrije 60 obroka mesečno u školama koje imaju organizovanu ishranu, odnosno produženi boravak.

“Кroz ovaj projekat stekli smo uvid u to kakvo je stanje i sagledali smo šta možemo da unapredimo, pošto cena ishrane ostaje ista. Naišli smo na razumevanje gradskih čelnika da vidimo šta može da se uradi u okvirima te cene, da li možemo da izbegnemo velike dobavljače koji su se ugradili svojom cenom, a na čiji kvalitet često ne možemo da utičemo. Ideja je da lokalni proizvođači snabdevaju namirnicama škole, što pojeftinjuje ceo postupak. Načelnica je dala lepu ideju da se školama, koje koriste organsku hranu, razlika u ceni pokriva dotacijama. To bi bila lepa podrška”, kaže Đorđić.

Yumama

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA