Prof.dr Dino Tarabar o dva ključna sastojka u izgradnji imuniteta

Profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog u KBC “Dr Dragiša Mišović”, za RTS je govorio o ulozi probiotika u izgradnji imuniteta tokom pandemije koronavirusa, ali i o ličnom iskustvu o tome kako se izborio sa teškim simptomima kovida 19.

Ugledni stručnjak, koji se i sam suočio sa kovidom 19, podsetio je da je crevni sistem najveći imunološki organ u našem telu i da probiotici u održavanju i izgradnji imuniteta igraju ogromnu ulogu.

Klinička slika kovida 19 zavisi od količine virusa koju dobijete
Dr Tarabar je naveo da je imao specifičan oblik kovida 19 koji je napao njegov centralni nervni sistem i da je zbog toga imao glavobolje, zujanje i duple slike.

“Bolest je došla neočekivano i tiho. Blage temperaturice prvih par dana, kao prehlada”, naveo je dr Tarabar i dodao da su simptomi bili blaži od gripa.

Kada je temperatura prešla 40 stepeni, navodi da je otišao u bolnicu gde mu je konstatovana obostrana upala pluća.

“Težina kliničke slike je direktno proporcionalna količini virusa koju dobijete. Verovatno sam ja bio izložen većoj količini i onda mi je to otišlo u centralni nervni sistem. Bio sam par dana bez svesti”, kazao je dr Tarabar.

Lečio se u KBC “Dr Dragiša Mišović”, u kojoj i radi i zahvalio se kolegama koji su ga lečili.

Istakao je da bakterija u ljudskom organizmu ima deset puta više nego ćelija i da je njihova uloga da čuvaju naš imunitet i da procenat loših bakterija ne sme da premaši 15 odsto.

“Zato te bakterije rade mnogo, mnogo posla za nas i štite nas od silnih bakterija, drugih opasnih i toksičnih stvari, podižu naš imunitet i sposobnost”, objasnio je profesor Dino Tarabar tokom gostovanja u emisiji RTS Ordinacija.

Naglasio je da bakterije utiču i na mnoge druge procese, kao što su gojaznost, dijabetes, alergije, nervni sistem, ali i na razvoj mnogih bolesti, poput multiple skleroze i Parkinsonove bolesti.

“Mi moramo da hranimo te dobre bakterije. Vi hranite srce, pluća i sve. Mi moramo da hranimo i naš mikrobiom. I one traže hranu. Ako one nisu dobile hranu, a to su hrane u vlaknima i u povrću, promeniće se pe-ha vrednost, promeniće se propustljivost u crevima. One će da pate”, rekao je ugledni gastroenterolog.

Dr Tarabar je istakao da i bakterije imaju svoj ritam i da imaju određeno vreme kada su budne i kada spavaju.

“Ako vi ne spavate, ni bakterije ne spavaju. Vi ih maltretirate”, naveo je profesor Tarabar i naglasio da ćemo, ako vodimo računa o njima, biti dobro.

Crevna flora se narušava velikim količinama antibiotika
Govoreći o narušavanju crevne flore, profesor Tarabar je rekao da je najčešća greška koju ljudi čine uzimanje velikih količina antibiotika.

“Mi smo veoma skloni da za virusne infekcije uzimamo antibiotike. Taj antibiotik treba da ubije patogenu bakteriju za koju smo pretpostavili da je izazvala bolest, ali antibiotik ubija i sve ostale dobre bakterije. Onda počinje da se remeti balans i zato uz antibiotike dajemo probiotike”, kazao je profesor Tarabar.

Naglasio je da je važna raznolikost u crevima koja se dobija adekvatnom ishranom, a da je šećer najgora moguća hrana za to.

“On se apsolutno obradi i apsorbuje u tankom crevu. Šta dođe u debelo – ništa. Znači vi ne hranite svoje bakterije. Ali ako uzmete kompleksne ugljene hidrate, oni ne mogu kompletno da se razmnože, kao celuloza – kada jedete jabuku sa korom. Vi ne možete u vašem tankom crevu da je obradite. Ona će doći u debelo crevo i tamo čekaju dobre bakterije koje će da se nahrane celulozom i radiće svu dobru stvar za nas”, istakao je profesor Tarabar.

Dodao je da će bakterije patiti ukoliko se ne nahrane kompleksnim ugljenim hidratima i da će biti neadekvatna odbrana, a da će se klostridija, kandida i slične bakterije razmnožiti i početi da nam prave štetu.

Mikrobiom se formira do treće godine života
Dr Tarabar je naveo da se deca rađaju bez bakterija i da se mikrobiom u najvećoj meri formira do treće godine života. Takođe je istakao da se vaginalni porođaj i ishrana majčinim mlekom preporučuju zbog toga što su to prvi kontakti dece sa bakterijama.

“Deci nikako ne davati antibiotike preterano u tim godinama kada nastaje mikrobiom”, kazao je profesor Tarabar i dodao da bi konzumaciju šećera trebalo svesti na minimum.

Istakao je da primećuje da je u poslednje vreme u trendu ceđenje sokova, ali da na taj način vlakna koja su korisna za bakterije u našem organizmu ostaju u aparatu za ceđenje.

Gastroenterolog je istakao da bi bakterije bile zahvalne ukoliko bismo, između ostalog, jeli žitarice u celom zrnu, luk, bobičasto voće, povrće i heljdu i da je to hrana za naše dobre bakterije i da će nam one vratiti tako što će nas čuvati od bolesti.

Dr Tarabar je naveo da su, osim antibiotika, štetni i nesteroidni antireumatici, poput diklofena i ibuprofena, koje ljudi piju zajedno sa aspirinom, mogu da naprave ulceracije u crevima koje izgledaju kao ulcerozni politis.

“To je vrlo opasno i to takođe remeti crevnu floru”, upozorio je profesor Dino Tarabar.

Balansirana ishrana daje raznolikost bakterija u crevima
Govoreći o ishrani, profesor Tarabar je rekao da ukoliko se stalno jede ista hrana, bakterije će se nalaziti na istom mestu i variće istu hranu i da ne treba preterivati ni u čemu, pa ni u dijetama.

“Balans je bitan. On će vam dati raznolikost bakterija u crevima. Raznolikost vam daje zdravlje”, naglasio je Tarabar.

Istakao je da će osobe kod kojih je crevna flora poremećena osećati bol i nadutost u stomaku, muka, gađenje, povraćanje, nadimanje, gasovi i imati poremećene stolice.

Kada je reč o odabiru probiotika, profesor Tarabar je naveo da bi, osim u slučaju putnog trovanja, izbor probiotika trebalo prepustiti lekarima, koji će na osnovu simptoma odrediti terapiju.

Ukoliko, pak, odlučite da uzimate kapsule probiotika radi ojačanja imuniteta, profesor Tarabar preporučuje preparate koji imaju više sojeva i napominje da ih je važno uzeti pre isteka roka trajanja.

“Nije bitno koji ćete uzeti, da ne reklamiramo bilo koga. Uzmite onaj koji ima više bakterija, veći broj sojeva. Što više milijardi bakterija, to bolje”, kazao je dr Tarabar.

“Efekat probiotika traje onoliko dugo koliko se piju”
Dodao je da efekat probiotika traje onoliko dugo koliko se piju i najviše šest do sedam dana posle toga.

“Vi ako hoćete efekat od njih, morate stalno da ih pijete. Ako vam treba, kao što mi dajemo za neke hronične stvari kao što su nervozna creva, ulcerozni kolitis, pa čak i Kron (Kronova bolest)”, naglasio je profesor Tarabar i dodao da nema problema da se probiotici dugo piju.

Govoreći o unošenju probiotika kroz određene namirnice, profesor Tarabar je istakao da nijedan probiotik ne može ostati trajno u organizmu, osim ako ne se unosi trajno kroz određene namirnice.

Među namrinicama kojie su bogate probioticima su jogurt, kefir, kiseli kupus, beli luk i mango.

“Ako to unosite i ako imate raznovrsnost sve ove hrane, vi ne treba da uzimate probiotike”, naglasio je prof. dr Dino Tarabar.

Od namirinica se izdvaja i kiseli hleb, što je, prema rečima dr Tarabara, hleb koji se pravi od prirodnog kvasca.

“Nema kvasca, nego se od crnog, ražanog hleba pravi prirodni kvasac i to je taj kiseli hleb, beskvasni. Njegova osnova je sa probiotskim bakterijama”, naglasio je Tarabar i dodao da bi potpuno trebalo izbegavati beli hleb zbog prostih šećera koje sadrži.

Zbog čega vitamin De treba uzimati posle podne
Osim probiotika, Tarabar preporučuje i korišćenje vitamina De i to 2.000 jedinica dnevno.

“Nemojte piti vitamin De ujutro. Ima takođe antiinflamatorni efekat. Ujutro se najviše luči kortikosteroida. Ne treba se boriti sa njima, jači su. Kako kortikosteriodi smanjuju lučenje tokom dana, vi dodajete vitamin De, ali 2.000 jedinica. Terapijska doza za kovid je 10.000 jedinica”, kazao je Tarabar.

Potrebno je piti i cink, magnezijum, selen i vitamin Ce koji bi, kako je rekao profesor Tarabar, trebalo piti i u većim dozama – i do 6.000 miligrama.

“Ja sam u sklopu oporavka dobijao intravenski i 30 do 40 grama vitamina Ce”, kazao je Tarabar, govoreći o sopstvenom oporavku od posledica kovida 19.

Naveo je da su sprovedena istraživanja i da su pacijenti koji su pili probiotike imali lakšu kliničku sliku i da su se kraće lečili od poremećaja upale pluća.

RTS

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA