Procenjuje se da se svake godine broje gojazne dece u Evropi poveća za 400.000! Smatra se da je već sada svako četvrto dete u Evropi gojazno.
U Srbiji nema toliko gojazne dece, ali je zabrinjavajući podatak da 15% dece u predškolskom uzrastu ima višak kilograma, a skor 20% mladih je prekomerno uhranjeno ili gojazno! Jedno istraživanje UNICEFA je pokazalo da gojazni 10-godišnjaci imaju povišen nivo masnoća u krvi, ali i povišen krvni pritisak, a to su „glavnooptuženi“ za kasniji razvoj srčanih i možadanih udara! Da ne govorimo da je gojaznost jedan od glavnih pokretača šećerne bolesti (dijabetesa tipa 2) kod adolescenata i mladih ljudi.
Najmanje dve trćine gojaznih školaraca biti gojazni odrasli! Ako je dete gojazno u školskom (preburbetetskom) uzrastu, šansa da ostane gojazno i kada odraste je od 60-85%, a što je dete gojaznije to je ova verovatnoća veća!
Nema dileme – gojaznost je grozna epidemija svetskih razmere, a stigla je i kod nas. Zato je prevencija gojatnosti jedan od glavnih zadataka zdravstvenog sistema svake zemlje. Ključno pitanje je kako sprečiti pojavu gojaznosti!
-
Kada početi prevenciju gojaznosti
Prevencija gojaznosti je ozbiljna tema, a početak sprečavanja gojaznosti počinje odmah po rođenju deteta! Stara „bapska tvrdnja: debela beba – zdrava beba“ je potpuna zabluda, istina je potpuni drugačija!
Ozbiljne medicinske studije su pokazale da gojazna beba lako postaje gojazno dete, a potom i gojazni čovek. Ako se bebe brzo goje u prve dve godine, ogromna je šansa da kasnije postano gojazni ljudi. Prebrz prirast telesne mase (preko preporučene gornje ghranice) je dakle jedan od glavnih faktora rizika za nastanak gojaznosti u odraslom dobu.
-
Kako pomoći bebi da ne bude gojazna
Najbolji način prevencije gojaznosti u prvim mesecima života je dojenje! Nema bolje hrane za bebu od majčinog mleka, tu nema dileme, a pokazalo se da dojena beba ima manje šanse da postane gojazno dete, a tako i gojazni odrasli član društva. Tako je rizik od gojaznosti 20% niži kod dojenih beba, a pokazalo se i da dužina dojenja ima uticaj na prevenciju gojaznosti – što majka duže doji bebu, manje su šanse da beba kasnije postane gojazna! Jedno istraživanje je pokazalo da bebe dojene devet meseci imaju za 30% manje šanse da kasnije postanu gojazna deca! Pored mnogobrojnih korisnih efekata dojenja, evo još jedne prednosti majčinog mleka!
-
A kada mama prestane da doji
Posle prestanka dojenja se mora voditi računa o vrsti mleka koje beba dobija. Nema prave zamene za majčino mleko, ali je važno da se daju adaptirane mlečne formule u kojima je kravlje mleko, posebnim tehnološkim procesima, prilagođeno baš za ishranu beba. Jedan od glavnih zadatak u pripremi adaptiranih formula je da se veliki proteini kravljeg mleka „iseckaju“ na manje, a to znači i pogodnije za bebu. Veliki proteini nose veći rizik od alergije, ali i druge probleme.
-
Kakve veze imaju proteini u adaptiranim mlečnim formulama sa gojaznošču
Nije važna samo veličina proteinskih molekula već je važna i količina (koncetracija) proteina u mlečnim formulama za bebe. Proteini su ključni faktor rasta i razvija dece, pa je naizgled logično da više proteina u adaptiranim formulama znači i veću korist za bebe.
Nije tako – više proteina u mleku za bebe, znači i veći rizik od gojaznosti!
Nekoliko evropskih i američkih istraživanja (poslednje je nedavno objavljeno u prestižnom časopisu Pediatrics) je pokazalo da mlečne formule koje sadrže veću količinu proteina dovode do prevelikog napreka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava. Kod dojenih beba se ovo, naravno, ne dešava!
Jedna velika studija obavljena u pet evropskih zemalja je pratila preko 1138 zdravih beba koje su dobijale formule sa manje ili više proteina. Pokazalo se da formule sa manjim sadržajem proteina ne dovode do prekomernog prirasta u težini kod beba! Zaključak istraživanja je da formule sa manjom količinom proteina nose i manji rizi od gojaznosti!
Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolji način da se nastavi ishrana beba posle završetka odojačkog perioda. Naravno, ovo važi i za bebe čija mame, iz objektivnih medicinskih razloga, ne mogu da ih doje.
-
Šta još može da poveća rizik od gojaznosti kod beba
Pored načina ishrane, pokazalo se i da spavanje, ili bolje reći nespavanje utiče na gojaznost! Najnovija studija američkih autora je pokazala da bebe koje noću nemaju dovoljno sna imaju dvostruko veću šansu da kasnije postanu gojazna deca. Pored pravilne ishrane, bebama je potreban i zdrav san.
Komentari 0