Psiholog Natalija Sirotić objasnila je pravilo tri minuta za koje tvrdi da će učvrstiti poverenje vašeg deteta toliko da će vam verovati i kada budu tinejdžeri.
Evo o kakvom je pravilu reč.
Pravilo tri minuta podrazumeva da se sa detetom svaki put pozdravite kao da se niste dugo videli, čak i ako ste bili razdvojeni samo pet minuta dok ste otišli do prodavnice.
Osim toga, veoma je važno da čučnete kako biste bili u ravni sa očima deteta i da ta tri minuta zagrlite dete i pitate šta se desilo dok ste bili odsutni. Veoma je važno da ovo pravilo počnete da primenjujete kada dođete po dete u vrtić, školu ili kada se vratite sa posla.
Zašto je to neophodno
Sudeći prema psihologu, u tih prvih nekoliko minuta kada vas dete vidi (posle izvesnog vreman), reći će vam sve informacije kojih može da se seti.
Posledice ignorisanja pravila tri minuta variraju i zavise od detetovog karaktera. Neko ko nema šansu da sve kaže roditeljima neće sa njima razgovarati ni o nekim važnim stvarima i vremenom, neke činjenice im se možda neće ni činiti važnim da bi ih rekli. To znači da bi roditelji mogli da propuste neke veoma važne stvari.
Neka deca će u prvih nekoliko minuta ispričati najvažije, a onda će nastavljati da priča tokom dana/večeri, kako se priseća informacija, da bi kompletiralo priču. Roditelji takvog deteta, koje “razvlači” priču, u opasnosti su da propuste neke informacije jer se u nekom trenutku isključe i priča postaje samo pozadinska buka.
Psiholog naglašava da pravilo tri minuta ne znači da roditelji samo toliko treba da provode sa detetom. To znači da treba da provedu tri minuta nakon što se neko vreme nisu videli sa detetom, kako bi čuli sve što dete smatra da je važno da vam kaže.
Evo još nekih saveta psihologa, kako bi komunikacija između vas i deteta bila bolja.
Svakog dana odvojite vreme da radite nešto u čemu uživate i vi i dete.
Stavite detetu do znanja da ga slušate. Na primer, povremeno ponovite informaciju koju ste čuli od deteta kako biste bili sigurni da ste ga dobro razumeli.
Nemojte da lažirate uzbuđenje kada vam dete govori o nečemu što je njemu uzbudljivo.
Vratite se na razgovor malo kasnije, dajte mu do znanja da pamtite šta vam govori.
Izvor: Mondo
Taman sam to pomislila i procitam Ana Vas komentar. Svaki psiholog svoju pricu prica.
U drugom tekstu, koji sam skoro pročitala, su psiholozi savetovali da kada dođu roditelji po dete u vrtić nikako ne pitaju šta su radili, kako im je bilo i sl. Navodno, treba da pustimo dete da uživa u trenutku jer je mnogo srećno što nas vidi. Pomislila sam da grešim kada počnem sa razgovorom o provedenom vremenu dok nismo bili zajedno, ali sada posle ovog teksta vidim da ni psiholozi nemaju pojma šta je pametnije.. Mislim da roditelj treba da se vodi osećajem, svako dete je drugačije pa tako treba i postupati sa njim..