DECI je u životu potrebno da se poistovete sa autoritetima, imaju uzor, ugledaju se na nekog… Ako roditelj postigne ovaj cilj, može da bude siguran da će dete stvarno biti poslušno, odnosno da će prihvatiti ono što mu se govori i na šta mu se ukazuje.
Zato je veoma važno da roditelji najpre preispitaju sebe: poseduju li vrednosti za koje se zalažu i koliko su u tome istrajni? Odrasli bi trebalo da budu informisani o novim trendovima u vaspitavanju dece, psihološkim saznanjima, ali ne u meri da se „povijaju kako vetar duva“.
Mnogo je raznoraznih teorija, saveta, smernica kojima su mame i tate, kao nikad pre, bombardovani preko medija i interneta, pa bi svaki čas mogli da menjaju način na koji vaspitavaju dete. A to nije dobro…
Nedostatak osnovnih vrednosti kod roditelja može da dovede do haosa u životu dece, jer su oni prvi i najvažniji uzor mališanima, a najvažnije je kako se ponašaju u konkretnom slučaju i šta govore. Deca posmatraju odrasle, posebno roditelje i vide koliko su odani i posvećeni nečemu, da li su istrajni u životnim načelima, koje vrednosti zastupaju. Ako se majke i očevi čvrsto drže određenih vrednosti u vaspitanju, deca će to da primete i usvoje. Isto tako, iz ponašanja roditelja mogu da zaključe da u životu ništa nije vredno truda, da je novac najbitniji ili da postoje stvari za koje se isplati borba i žrtvovanje.
Nekad se čini da je poslušnost važna da bi život bio jednostavniji: samo neka dete pojede taj ručak, odustane od izlaska, počne da uči… Ali, kada su deca poslušna iz navike ili straha, tada mehanički obavljaju obaveze i govore laži kad nešto ne urade – to je jasan pokazatelj da nisu iskreno prihvatili sugestije roditelja i da im oni nisu autoritet.
Komentari 0