Kašnjenje u govoru i tantrumi su povezani
Nova studija sa 2.000 učesnika sa Univerziteta Nortvestern (Northwestern University) otkrila je da mališani sa skromnijim vokabularom imaju češće i ozbiljnije napade besa od njihovih vršnjaka sa tipičnim jezičkim veštinama. To je prva studija koja povezuje „kasno progovaranje“ sa teškim temperamentom mališana, uključujući decu od 12 meseci (što je mnogo mlađe nego što mnogi kliničari obično veruju da se problematično ponašanje može identifikovati).
Potpuno očekujemo da će mališani imati tantrum ako su umorni ili frustrirani, a većina roditelja oseti taj bes kada ga vide. Međutim, malo roditelja zna da određene vrste čestih ili teških napada besa mogu ukazivati na rizik za kasnije probleme mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija, ADHD i problemi u ponašanju.
Slično tome, i razdražljivost i kašnjenje u govoru su faktori rizika za kasnije poremećaje jezika i učenja. Oko 40% dece koja progovore sa zakašnjenjem će i dalje imati stalne jezičke probleme koji mogu uticati na njihov akademski učinak.
Detalji studije „Kada treba brinuti“
Studija je objavljena u časopisu Journal of Applied Developmental Psychology.
Studija je anketirala više od 2.000 nacionalno reprezentativnih roditelja koji su imali bebu između 12 i 38 meseci. Roditelji su odgovarali na pitanja o broju izgovorenih reči svoje dece i njihovom ponašanju, odnosno o tome koliko često njihovo dete ima tantrum kada je umorno u odnosu na vreme kada se zabavlja.
U studiji se smatra da mališan kasni u govorno-jezičkom razvoju ako ima manje od 50 reči ili ne sastavlja reči do druge godine. Istraživanje je pokazalo da su deca koja kasno progovore predisponirana da imaju teške i/ili česte ispade besa (skoro duplo češće od svojih vršnjaka sa tipičnim jezičkim veštinama).
Naučnici kategorišu napade besa kao „teške“ ako dete redovno radi stvari kao što su zadržavanje daha i udaranje tokom tantruma. Mališanima koji imaju ovakve napade besa svakodnevno ili nekoliko puta u toku dana će možda trebati pomoć da vežbaju samokontrolu.
Šta roditelji treba da znaju?
Sva ova ponašanja moraju biti shvaćena kao deo razvojnog puta. Roditelji ne bi trebalo da preterano reaguju samo zato što neki drugi mališan zna više reči ili zato što je njihovo dete „podivljalo“ tog dana. Razlozi za zabrinutost su opravdani samo ako uočite uporni obrazac problema i/ili kašnjenja. Kada oni idu ruku pod ruku, pogoršavaju jedno drugo i povećavaju rizik, delom zato što dete koje ne govori ili zna mali broj reči teško ostvaruje zdravu interakciju sa ljudima oko sebe.
Dalji koraci u istraživanju
Pomenuto istraživanje je prva faza većeg tekućeg istraživačkog projekta pod nazivom „Kada treba brinuti“, a koji finansira Nacionalni institut za mentalno zdravlje. Sledeća faza, koja je trenutno u toku, uključuje naknadnu studiju na približno 500 mališana u Čikagu koji se obično razvijaju, kao i onih koji pokazuju razdražljivo ponašanje i/ili kašnjenje u govoru. Studija će ispitati razvoj mozga i ponašanja kako bi se precizirali oni indikatori koji će pomoći da se razlikuju prolazna kašnjenja od početka problema.
Roditelji i njihova deca će se sastajati sa naučnicima svake godine dok mališani ne napune 4,5 godine. Cilj je da se prikupe informacije kako bi se formirao komplet alata koji pedijatri ili čak roditelji mogu da koriste da razumeju: kada treba biti zabrinut za dete i šta je razvojno očekivano, a šta n.e Tako se mališanu može pomoći rano, kada je to najefikasnije.
Srbijanka Stanković
Komentari 0