Noćno umokravanje – enureza

Jedan od veoma čestih zdravstvenih problema koje susrećemo kod mališana, o kome nerado govore i roditelji i deca je noćno mokrenje.

Foto: Flickr

Uspostavljanje kontrole mokrenja spada u razvojni proces. Najveći broj dece skine pelene izmedju druge i treće godine života. Ako se i posle pete godine nastavi, treba potražiti pomoć lekara. Mi smo ovog puta potražili pomoć od  Doc. dr Mirjana Kostic, dr sci med. koja radi na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu.

Razlozi za nastanak i razvoj tegoba.

Primarno noćno umokravanje podrazumeva da dete nikada nije prestalo sa noćnim mokrenjem, tačnije, nije postojao period duži od pola godine da nije ustalo iz suve postelje bar dva puta nedeljno.

Razlozi ovog problema su brojni. Na sreću, kod manjeg broja dece noćno mokrenje se javlja kao posledica urodjenog ili tokom života stečenog oštećenja ili obolenja, nervnog sistema, mokraćne bešike ili mokraćnih kanala. Kod većeg broja zdrave dece, ” noćne kiše” nastaju usled razvojnih poremećaja nervne i psihološke kontrole mokrenja. Kod njih, umokravanje nastaje kao posledica funkcionalnih poremećaja mokrenja, odnosno ENUREZE.

Funkcionalni poremećaji bešike i enureza.

Kod funkcionalnih poremećaja mokraćne bešike, pored noćnog umokravanja, deca imaju uglavnom probleme i tokom dana. Mokre redje ili češće nego što je uobičajeno, vlaže veš ili imaju probleme sa urinarnim infekcijama.

Mališani sa enurezom, imaju normalnu funkciju mokraćne bešike, ali se umokravaju mimo svoje volje – tokom sna. Statistike pokazuju da je enureza dva puta češća pojava, pa ćemo njoj posvetiti i više pažnje.

Najčešće zablude o noćnom mokrenju.

Smatra se da se javlja kao posledica psiholoških problema kod deteta.

Misli se da je izlečenje nemoguće ili da lečenje nije potrebno, jer će samo po sebi proći. Zaista, jedan broj dece prestane spontano s noćnim mokrenjem. Ali što problem duže traje, veći je rizik od razvoja ozbiljnih posledica na mentalni, emotivni i socijalni razvoj ličnosti deteta. Počinju da se osećaju različitim od svojih vršnjaka, pa se zbog toga kod njih razvija osećaj krivice. Pokušavajući da ovo sakriju, povlače se u sebe, postaju nesigurni i izbegavaju kontakte s vršnjacima (ekskurzije, spavanje kod drugova i slično) što ih vodi u socijalnu izolaciju.

Neretko se veruje da je enureza posledica i svesne reakcije deteta. Njegovog bunta ili pokušaja da izvrši pritisak na roditelje, kako bi ostvarilo nekakav cilj ili možda pridobilo njihovu pažnju. Ova zabluda je veoma ozbiljna, jer roditelji mogu pribeći kažnjavanju pa čak i zlostavljanju deteta. Druga greška koju iz neznanja roditelji mogu napraviti je “povladjivanje”u smislu nepridavanja važnosti, što je jednako loše kao i kažnjavanje.

Kako i koliko dugo se leči poremećaj?

Skoro svako četvrto do peto dete uzrasta od pet godina ima enurezu. Naravno sa odrastanjem ovaj procenat se i smanjuje.Može se lečiti i izlečiti čak kod 80% ove populacije. Terapija daje najbolje rezultate ako se započne pre polaska u školu. Izbor lečenja zavisi od prirode osnovnog poremećaja. Kod najvećeg broja dece zastupljeno je umokravanje zbog stvaranja veće količine tečnosti tokom noći.

Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, lek izbora bio bi Dezmopresin koji nadoknadjuje nedostatak vazopresina- o kome smo govorili i time reguliše količinu i gustinu urina koji se stvara.Lek Minirin može prepisati pedijatar i izdaje se isključivo na recept. Doza leka prilagodjena je individualno svakom detetu. Primenjuje se preko 30 godina a koristilo ga je i njime se lečilo više od osam miliona dece širom sveta.

Ukoliko je terapija započeta sa zakašnjenjem, bilo bi vrlo uputno uključiti: dečijeg psihologa, neuropsihijatra i pedagoga, kako bi blagovremeno omogućili detetu da se bez posledica, formira u normalnu, zdravu ličnost.

Pre par godina osnovana je studijska grupa za poremećaje mokrenja i umokravanja, pri Pedijatrijskoj sekciji Srpskog lekarskog društva. Njihov cilj je da se svoj omladini sa ovim problemima u našoj zemlji obezbedi najkvalitetniji vid lečenja. Sva deca, ispituju se i leče uz superviziju Centra, na Univerzitetskoj klinici u Beogradu.

Bio je ovo naš pokusaj i želja da vam damo dobar vodič kroz vaša “mokra jutra” i skinemo teret sumnje, zabrinutim roditeljima i deci, da će ovaj problem biti njihova “duga noćna mora.”

Koji su uzroci enureze?

Izdvojićemo najčešće i najznačajnije:

Porodični , odnosno nasledni faktori

Pre desetak godina, identifikovano je nekoliko gena koji mogu biti bitan uzročnik u nastanku ovog neprijatnog problema.

Čvrst san

Genetska predispozicija ima ulogu čak i u povišenom pragu budjenja.

Povećano stvaranje mokraće u snu

Veća količina urina u bešici, nastaje kao posledica poremećaja u ritmu lučenja vazopresina u mozgu. Kod ove dece, njegovo prisustvo smanjeno je tokom noći, pa se tako luči veća količina urina koju bešika ne može da zadrži.

Alarm kao pomoć

Kod mališana gde je uzrok enureze smanjen kapacitet bešike, preporučuje se primena “enureza alarma.” Čim postelja počne da vlaži, zvučni alarm budi dete , kako bi otišlo do toaleta. Primena ove spravice, zahteva aktivno učešće roditelja i cele porodice. U principu, oba terapijska postupka, mogu se primenjivati istovremeno. Lečenje obično traje 6 meseci a po potrebi i duže.

Podeli:

Komentari

  1. Nisam stručnjak i navodim naš iskustveni primer. Imali smo problem noćnog mokrenja kad je sin bio mali. Po savetu jednog starog pedijatra problem smo tad definitivno rešili tako što je sin godinu dana, svaki dan u 16 h, pio sok od čiste borovnice bez šećera i zaslađen sa 1 kafenom kašičicom meda od čiste heljde. A pre četiri godine isti problem smo tako rešili kod unuka, tj sinovljevog sina.
    Moj sin je rođen 27.septembra 1980. godine. Drugi rođendan je proslavio bez pelena i sa uspostavljenom dnevnom kontrolom fizioloških izlučevina, ali ostao je problem noćnog mokrenja. Pedijatar je savetovao da sačekamo da napuni tri godine, a da sina u međuvremenu budimo noću i ne kritikujemo ako se umokri. Ako se do tad ne uspostavi noćna kontrola mokrenja, kad napuni tri godine treba krenuti s lečenjem. I kad je sin napunio tri godine dobijemo uput za dečije specijaliste: urologa i psihijatra. Urolog je ustanovio da nema fizioloških anomalija a psihijatar propisao neki sedativ za decu. Ne sećam se naziva, bilo je to krajem 1983 godine.
    Kad smo tada sa nalazima specijalista došli kod pedijatra po recept, primio nas je drugi pedijatar, umesto ranijeg. Pogledao je nalaze urologa i psihijatra, pregledao i dete, rekao da će prepisati propisani sedativ,
    Onda je kazao: “Ovo ne bih smeo da vam ispričam i ako vas bilo ko pita – savet niste dobili od mene”.
    A onda je muža i mene posavetovao da umesto propisanog sedativa probamo sledeću terapiju.:
    Svakog dana obavezno u 16 sati da dete popije 250 mililitara (četvrt litra) bistrog soka od čiste borovnice u kojem nema šećera i da sok zasladimo jednom drvenom kafenom kašičicom meda od čiste heljde. Istovremeno da svakodnevno vodimo dnevnik o detetovom noćnom mokrenju. I ako ne bude rezultata da posle tri meseca ponovo dođemo kod njega i tad će nam on kao pedijatar uključiti i pomenuti sedativ.
    Pozitivan rezultat je počeo da se pokazuje posle desetak dana, nije bilo moćnog mokrenja svake noći. Definitivno je prestalo posle dva i po meseca detetovog svakodnevnog uzimanja soka od borovnice sa heljdinim medom, u 16 sati – ni minut pre ni minut posle. Sa ovom ” terapijom” smo za svaki slučaj svakodnevno nastavili još punu godinu dana ( prevelika roditeljska briga).

    Odgovori na komentar

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA