Rečenice tipa “Nisam ja. On je kriv. On je prvi počeo!“, „Učiteljica nije dobro objasnila, zato nisam mogao da uradim domaći.“ deca izgovaraju gotovo svakodnevno! Ovakvo optuživanje drugih i nepreuzimanje krivice za sopstvene postupke može roditelje da dovede do ludila.
Foto: Flickr
Ali, svi se mi s vremena na vreme branimo izgovorima. Pomislite samo na razgovor sa policajcem oko nepropisnog parkiranja. Deca mogu da čuju izgovore svuda oko sebe.
Evo kako da ih naučite da ne traže opravdanja i ne okrivljuju druge za svoje postupke.
Obratite pažnju na trenutak opravdavanja
Jedna od prvih stvari koju možete da uradite je da stavite detetu do znanja kada okrivljuje nekog drugog za svoje postupke. Dovoljno je da mu kažete “čini mi se da ti kriviš svog drugara što si ga udario”. Okrenite situaciju tako da dete shvati da je u vašim očima ono odgovorno za svoje ponašanje. Nema razloga da ulazite u raspravu ako se držite činjenica.
Usredsredite se na pravi problem
Uvek se zapitajte koje je problematično ponašanje došlo do izražaja. Da li je problem to što vaš sin udara svog druga? Ili možda to što ne radi svoj domaći? Kada prepoznate problematično ponašanje moćićete jasno da objasnite detetu gde je problem. Nemojte da dozvolite da vam ono skrene pažnju jer će na kraju samo vašem detetu štetiti to što okrivljuje druge za svoje postupke.
Sastavite jednostavan plan
Imenujte problem (na primer, dete ne radi domaći zadatak), naglasite njihovo ponašanje (nisu tražili pomoć) i onda objasnite jedno ili dva rešenja koje dete može drugačije da uradi sledeći put (ponovo pita učiteljicu ili razgovara sa drugarima iz razreda). Plan treba da bude što jednostavniji.
