Foto: Pixabay
Moj posao je da sinovima omogućim veze koji će im trajati čitav život, ljude na koje se mogu osloniti u nevolji. Tome porodica i bliski prijatelji služe. Ali, još je mnogo važnije, da ih naučim da oni uvek treba da budu tu, za one koje vole.
Moj posao je da ih naučim da razlikuju dobro do lošeg, u svetu koji im može slati suprotne poruke.
Moj posao je da se postaram da se otisnu u svet što lepše vaspitani i bolje pripremljeni.
Moj posao je da ih učinim prilagodljivim i neopterećenim prošlošću, spremnim za svet koji još nisu videli.
Moj posao je da ih naučim da je ponekad, mada retko – izlaz u odustajanju. Ne učimo se istrajnosti radeći ono što volimo, već radeći ono što ne volimo.
„Deci su roditelji potrebni radi ljubavi, utehe i saveta… “društvo za igru na zahtev” prosto ne spada u opis posla.“
Roditeljstvo od nas zahteva sve fizičke, intelektualne i emocionalne resurse koje posedujemo. Ono je dugačak i složen proces, a ja sam uspela da ga učinim mnogo težim nego što bi trebalo da bude. Kao roditelji, uviđamo da je našim roditeljima bilo mnogo lakše, da je život tada bio jednostavniji i da su oni roditeljstvo doživeli kao daleko manji izazov. Mislimo da je to zato, što su bila lakša vremena, koja su od roditelja zahtevala manje. Međutim, možda je obrnuto. Možda su naši roditelji bolje znali koliko mogu da postignu. Možda su znali šta je njihov posao, a šta je posao nas, dece.
Napisala: Lisa Endlič Hefernen
Izvor: Huffington Post/ Detinjarije
Komentari 0