Nije moj posao da usrećujem svoju decu

Nalaženje sreće je životna misija, i to ne uvek uspešna. Zaista nemam snage da je tražim za četvoro. Tako da će moja deca morati da urade ono što smo i ja i svi drugi morali da radimo, i traže je sama.

Foto: Pixabay

Moj posao je da sinovima omogućim veze koji će im trajati čitav život, ljude na koje se mogu osloniti u nevolji. Tome porodica i bliski prijatelji služe. Ali, još je mnogo važnije, da ih naučim da oni uvek treba da budu tu, za one koje vole.

Moj posao je da ih naučim da razlikuju dobro do lošeg, u svetu koji im može slati suprotne poruke.

Moj posao je da se postaram da se otisnu u svet što lepše vaspitani i bolje pripremljeni.

Moj posao je da ih učinim prilagodljivim i neopterećenim prošlošću, spremnim za svet koji još nisu videli.

Moj posao je da ih naučim da je ponekad, mada retko – izlaz u odustajanju. Ne učimo se istrajnosti radeći ono što volimo, već radeći ono što ne volimo.

„Deci su roditelji potrebni radi ljubavi, utehe i saveta… “društvo za igru na zahtev” prosto ne spada u opis posla.“

Roditeljstvo od nas zahteva sve fizičke, intelektualne i emocionalne resurse koje posedujemo. Ono je dugačak i složen proces, a ja sam uspela da ga učinim mnogo težim nego što bi trebalo da bude. Kao roditelji, uviđamo da je našim roditeljima bilo mnogo lakše, da je život tada bio jednostavniji i da su oni roditeljstvo doživeli kao daleko manji izazov. Mislimo da je to zato, što su bila lakša vremena, koja su od roditelja zahtevala manje. Međutim, možda je obrnuto. Možda su naši roditelji bolje znali koliko mogu da postignu. Možda su znali šta je njihov posao, a šta je posao nas, dece.

Napisala: Lisa Endlič Hefernen

Izvor: Huffington Post/ Detinjarije

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA