Mikroorganizmi koji „vrebaju“ iz hrane

Verovatno svaki roditelj ima iskustva sa „pokvarenim“ stomakom – dete povraća, ima proliv, temperaturu… Najčešće se radi o blagim poremećajima, ali neretko je detetu neophodna pomoć pedijatra. Ko su „krivci“ za ove probleme?

Clostridium perfringens – bakterija koja je normalno prisutna u crevima čoveka. Bolest nastaje nakon unošenja većeg broja mikroorganizama, najčešće konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa i živine. Inkubacioni period je do 24 h, kao i trajanje bolesti. Manifestuje se bolovima u stomaku i vodenim prolivom. Od ostalih bolesti koje se prenose hranom razlikuje se po odsustvu povraćanja i povišene telesne temperature.

Clostridium botulinum – oslobađa botulinum toksin, koji prouzrokuje botulizam. Klinička slika varira od blage slabosti  do prave paralize, koja može zahvatiti i disajne mišiće i dovesti i do smrtnog ishoda. Konzervirane namirnice su najčešći izvor, a kod odojčadi to može biti i med ( zbog čega se ne daje deci do 2 godine starosti ). Lečenje težih oblika je bolničko, uz primenu antitoksina, imunoglobulina i respiratornu podršku ukoliko je potrebno. Antibiotska terapija nema efekta.

Terapija

 

Kamen temeljac terapije je brza procena stepena dehidratacije. Kod blagih i umerenih stepena dehidratacije, primenjuje se oralna rehidratacija ukoliko je to moguće (detetu se daje da pije ). Postoje komercijalni preparati koji su specijalno osmišljeni za tu namenu, a mogu se nabaviti u svakoj apoteci. U njima je sadržaj elektrolita i njihov međusobni odnos takav da adekvatno nadoknađuje izgubljenu tečnost. Čista voda, čaj i razni sokovi nemaju odgovarajući sastav, i mogu dodatno pogoršati stanje deteta. Rehidrataciju treba sprovoditi uporno, ali pažljivo, u početku po kašičicu tečnosti na 5 minuta, da se ne bi provociralo povraćanje. Kasnije se količina tečnosti postepeno povećava.

Ukoliko je došlo do teške dehidratacije, ili je oralna rehidratacija neuspešna, neophodna je intravenska nadoknada tečnosti i elektrolita u bolničkim uslovima.

Kod ovih oboljenja mogu se primeniti lekovi protiv povraćanja ( ondansentron npr ), ali je primena lekova za zaustavljanje proliva kontraindikovana.

Stolica se obično ne uzima za analize, osim ukoliko je klinička slika teška, prolongiranog toka, kao i kod imunokompromitovanih osoba.

Antibiotici su rezervisani za teške kliničke slike, imunokompromitovane osobe i osobe sa nekim hroničnim oboljenjima.

Dr Ivana Veljic, pedijatar

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA