Mihail Labkovski: Briga o tome da je dete obučenuo, obuveno i nahranjeno – to nije vaspitanje

Na svojim predavanjima, Mihail Aleksandrovič Labkovski, porodični psiholog sa tridesetogodišnjim iskustvom, govori o prostim, malim a tako važnim stvarima koje olako ispuštamo iz vida dok istovremeno nastojimo da „od deteta napravimo čoveka“.

6. Preterana sekiracija deteta zbog loših ocena – to je samo ogledalo toga kako reaguju odrasli. Ako roditelji mirno reaguju na slabu ocenu ili neuspeh u sportu, i na kojekakve druge propuste, ako se roditelji osmehuju i kažu: „Milo moje, ne sekiraj se“, i dete je onda mirno, stabilno, sigurno će se popraviti u učenju i naći aktivnost koja mu ide od ruke.

7. Ako u osnovnoj školi vaše dete ne izlazi na kraj sa programom, ako morate mnogo vremena da učite sa detetom – problem nije u detetu već u školi.
Ako je nešto složeno, ne znači da je dobro! Dete ne treba da se premara pokušavajući da savlada program koji su sastavili pedagozi. Izrada domaćeg zadatka u prvom razredu treba da traje 15–45 minuta.

8. Kažnjavanje deteta nije zabranjeno, a ponekad je to čak i neophodno.
Ali treba jasno razdvojiti dete od njegovog postupka. Na primer, dogovorili ste se da će, pre nego što vi dođete s posla, dete uraditi domaći zadatak, jesti i pospremiti za sobom. Ali kada stignete kući, zatičete sledeći prizor: šerpa sa supom stoji netaknuta, očigledno je da knjige nisu otvarane, po podu razbacani papiri, a dete sedi i gviri u tablet. Najvažnije je da se u tom trenutku ne pretvorite u aždaju, da ne vičete kako su „sva druga deca normalna“, a da od vašeg deteta neće biti nikad ništa.
Obratite se detetu bez i najmanje agresije. Osmehnite se, zagrlite ga i kažite: „Mnogo te volim, ali nedelju dana nema tableta.“ Nije potrebno da vičete, vređate se i da ne razgovarate. Dete je kažnjeno oduzimanjem tableta.

9. Već oko šeste godine dete treba da ima džeparac.
To ne treba da bude velika suma, već novac koji redovno dobija i kojim ono samo raspolaže. I veoma je važno da novac ne postane sredstvo za manipulaciju. Ne treba kontrolisati na šta ga dete troši.

10. Ne treba živeti život svoje dece umesto njih, odlučivati šta da rade a šta ne, rešavati umesto njih njihove probleme, gušiti ih svojim ambicijama, očekivanjima, instrukcijama.
Jer vi ćete ostariti, i kako će oni onda sami živeti?

11. Ja sam protiv stalne kontrole.
Dete treba da bude sigurno da ga u porodici vole, poštuju, brinu o njemu i veruju mu. U tom slučaju neće upasti u loše društvo i izbeći će mnoga iskušenja kojima se ne mogu odupreti vršnjaci u čijim je porodicama zategnuta situacija.

12. Kada sam radio u školi, u slavu znanja govorilo se da treba učiti zbog toga što se umni rad plaća mnogo više nego fizički. A kada nešto izučite, možete raditi i dobijati novac za ono što volite da radite.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA