Osećam da me moje dete isključuje iz svog života. Zašto ne želi da razgovara lepo sa mnom?
Tinejdžeri su u godinama kada otkrivaju svet oko sebe na drugačiji način i kada se susreću sa brojnim novinama, te je normalno da će se malo povući. Oni treba da postanu nezavisni, ali mi živimo u vrlo kompleksnom svetu, i nijedna druga tinejdžerska generacija u istoriji nije imala toliki podsticaj i nije bila toliko izložena svim potencijalnim stresovima koje uzrokuje internet. Zbog toga, roditelji treba da budu na oprezu i da se trude da održe odnos sa njima. Ja sam, na primer, volela vožnje u kolima, jer u toj situaciji nedostatak kontakta očima dosta olakšava započinjanje razgovora o osetljivim stvarima.
Pročitajte i: Pubertetlije isključe mozak kada im roditelji „popuju“
Zašto moj tinejdžer kasno odlazi na spavanje?
Za ovaj problem postoji biološka osnova. Kod mnogih drugih vrsta sisara, kao recimo kod beba glodara, obrasci spavanja se menjaju u periodu adolescencije. Od puberteta do kraja tinejdžerskog doba, biološki sat je zapravo programiran tako da se na spavanje odlazi i budi tri do četiri sata kasnije od odraslih. To je problem, jer deca budu relativno nenaspavana kada ih probudite u osam ujutru. Ovo je, takođe, nešto o čemu bi kao društvo morali da razmislimo, a posebno bi to trebalo da razmotri obrazovni sistem, jer nedostatak sna svakako ne pomaže tinejdžerima da obavljaju svoj najvažniji zadatak, a to je da idu u školu. Ovo bi takođe mogao da bude i razlog za preveliku impulsivnost, jer jačanje sinapsi je otežano ako je mozak lišen sna.
Moj tinejdžer uopšte nije zainteresovan za školu. Kako da ga motivišem da više uči?
Za većinu tinejdžera mnogo je zanimljivije igranje video igrica ili Fejsbuk nego domaći zadaci. To je problem koji svi uočavaju u današnjem modernom svetu, ali ozbiljna demotivacija može biti simptom učenja ili problema obrade informacija. U tom slučaju, tinejdžerske godine su idealno vreme za dijagnozu bilo kakvih problema i rada na istim kako bi se unapredili kvaliteti, ali i slabosti. Tinejdžerski mozak ima više sinaptičkih veza nego mozak odraslih, jer svaka nova informacija koju mozak primi, stvara nove sinaptičke veze, čija je funkcija da memorišu određeni podatak. Ljudi su verovatno uvereni da je za njihov kapacitet akademskih dostignuća presudan najraniji uzrast, ali to se dramatično može promeniti u periodu adolescencije.
Komentari 0