To je ono kada dete „kolabira“ – prvo mu se „sloši“, muka mu je, zavrti mu se u glavi i potom padne. Kolaps je malo zastareo termin, ali je i dalje u upotrebi, čak i među lekarima pa ga nećemo odbaciti. Pravilan, medicinski naziv za ove vrste „padanja u nesvest“ je sinkopa.
ZAŠTO DETE „PADA U NESVEST“?
Skoro svakom od nas se, kada naglo ustanemo iz kreveta, zacrni pred očima, a lagana vrtoglavica opominje da se vratimo u horizontalu. Ako se prisetimo detinjstva, vratiće nam se neka od situacija kada nam je „pripalo zlo“: u zagušljivom autobusu, posle vađenja krvi, tokom dugotrajnog stajanja u redu.
Ipak, najveći broj dece ne gubi svest i sećaju se, do detalja, šta se dešavalo. Ako dete zaista gubi svest (pada) po pravilu se ne seća pada, a u sećanju uvek postoji „prazan prostor“ (stručno se naziva amnezija) za sam pad. E, to se, u medicinskom svetu, naziva kriza svesti.
Šta je to sinkopa (ili kolaps)?
Sinkop nastaje kada detetu ne stiže dovoljno krvi u mozak. Ima mnogo vrsta sinkopa, ali priča koju vam sada pričamo je vezana za „kolapse“ koji se dešavaju u situacijama kada detetu naglo padne krvni (arterijski) pritisak. Kada mozak nema dovoljno krvi u njega ne stiže dovoljno kiseonika i hranjivih materija (pre svega šećera) pa mozak, jednostavno, ne može da radi „kako“ treba. Tada mozak „naredi“ da dete padne. Kada dete dođe u horizontalu, krv se vrati u glavu, mozak dobija dovoljno krvi i svest se brzo vraća, a dete je odmah pribrano, prepoznaje okolinu i lako „dolazi sebi“.
Zašto mozak ne dobija dovoljno krvi kod dece sa sinkopama?
Roditelji treba da znaju da se ne radi o bolesti već o konstitucionalnoj karakteristici. U pitanju je nasledna sklonost ka padu arterijskog pritiska u određenim situacijama. Uvek se nađe neko u porodici (obično mama) ko ima nizak pritisak, pa detetov organizam radi pod nižim arterijskim pritiskom. Kada se takva deca nađu u okolnostima u kojima pritisak još malo padne – lako gube svest. Deca koja padaju u nesvest su obično vižljasta, pre mršava nego debela, a veliki broj spada u takozvanu emotivnu decu.
U kom uzrastu nastaju sinkope?
Tipične krize svesti – sinkope pogađaju najčešće decu školskog uzrasta, nešto češće devojčice od dečaka. Sinkope se mogu javiti i kod male (predškolske) dece, ali tada je obavezno da dečji neurolog isključi druge (neurološke) bolesti i stanja koje mogu dovesti do gubitaka svesti.
Koje su to okolnosti u kojim dete pada (ima sinkopu)?
* Važno je znati situacije koje „pogoduju“ nastanku sinkopa. To će pomoći da se prepozna (bezazlena) priroda problema, ali i izbegavaju takve okolnosti u budućnosti, čime se sprečavaju nove krize svesti. Ima ih mnogo, a navešćemo najvažnije:
* Najveći broj dece pada prilkom naglog ustajanja iz kreveta, u jutarnjim satima, pre u toku ili posle posete kupatilu.
* Dugotrajno stajanje – u redu, u horu, na autobuskoj stanici, na sahranama…Sve ovo dovodi do slivanja krvi iz gornjih delova tela, pa tako mozak ostaje bez dovoljne količine kiseonika.
* Deca lakše padaju u zagušljivom ambijentu, kada je temperatura vazduha visoka, ili ako je vlaćnost velika.
* Neretko deca imaju krizu svesti kada dožive neprijatnost (vađenje krvi, zuba, nakon neprijatnih dijagnostičkih procedura) ili ugledaju neki neprijatan prizor (već miris ambulante može dovesti do pada u nesvest kod veoma „osetljive“ dece)
* Sve ove okolnosti su pogodne za gubitak svesti, a svemu može doprineti „prazan stomak“ – preskakanje obroka, ili nedovoljno uzimanje tečnosti.
* Pacijenti sa povišenom telesnom temperaturom lakše padaju u nesvest jer visoka telesna temperarura širi krvne sudove i „obara“ krvni pritisak.
* Kada deca imaju česte prolive i povraćanja, imaju veliki rizik od gubitka svesti. To je, tako reći, za očekivati, jer u organizmu nema dovoljno tečnosti da se obezbedi adekvatan dotok krvi u mozak.
* Može se desiti, mada ređe, da dete posle naporne fizičke aktivnosti, kada želi da se „izduva“ doživi krizu svesti. To se obično dešava ako dete nije uzelo „pravi“ obrok bar dva sata pre napora, a naročito ako tokom fizičkog napora nije uzelo dovoljno tečnosti.
* Malokrvna (anemična) deca često imaju vrtoglavice i nesvestice, a neretko padaju (imaju sinkope). To je zato što mozak nema dovoljno kiseonika (zbog manjak hemoglobina koji donosi kiseonik tkivima), pa ga i mali pad pritiska „baca u nesvest“.
* Nagli gubitak telesne mase, naročito posle „nemedicinskih“ i nepotrebnih dijeta pogoduje sinkopama. Ovo naročito važi za devojke koje misle da su debele, a zapravo nemaju višak telesne mase.
* Kod devojaka menstrualni ciklus (ali period neposredno pred ciklus) može predisponirati nastanak sinkopa.
Kako izgleda tipična sinkopa?
Ogromna većina (skoro svi) dece ima „uvertiru“ u gubitak svesti. Prvo osete mučninu, vrtoglavicu, oblije ih hladan znoj, zamagli im se pred očima. Ova najava pada u nesvest obično prethodi sinkopi (krizi svesti) pa se stručno i zove presinkopa. Tada je dete ekstremno bledo, belih usnica. Ako neko ne interveniše polaganjem deteta u ležeći položaj uz podizanje nogu iznad nivoa glave, pad u nesvest je neizbežan.
Dete pada – „skljoka se“ i gubi svest. Pri tom nisu prisutni grčevi ruku i nogu (konvulzije), nema pene na ustima, nema „ukočenog“ pogleda deteta, dete se ne upiški, a sve traje najduže par desetina sekundi.
Posle pada, dete se trenutnio oporavlja, nije zbunjeno i pospano, zna gde se nalazi i odmah uspostavlja dobar kontakt sa uplašenim drugarima (ili prestravljenim roditeljima).
Šta uraditi da se gubici svesti (sinkope) ne javljaju – kako ih sprečiti?
Imam 15 godina. Poslednjih mjesec dana su bili veoma stresni za mene, malo sam jela, mnogo sam trčala i vjezbala. Juce sam oko 14:00 legla da spavam, nisam se osjecala dobro. Ustala sam u 16:00 i otišla u dnevni boravak. Majka me je zvala da jedem, krenula sam ka kuhinji i stala ista kuhinje drzeci se za zid. Sledece čega se sjecam je da lezim tu I mama me samara. Rekla mi je da sam pala u nesvjest. Nikada mi se ovo nije desilo. Ne osjecam se ni danas dobro, vrti mi se u glavi. Sta da radim? Unaprijed hvala na odgovoru
Ovo je bezazlena sinkopa – gubitak svesti usled naglog pada pritiska i dotoka krvi u mozaak.
Djevojcica 9.5 g.143cm.31kg.zivahna.vesela odlican djak.Juce bila izlozena suncu.i nije uzimala tecnost.zatamnilo se pred ocima.ekstremno bledilo lica i usana i malaksalost.samo je rekla da je lose.nije gubila svijest.Danas smo uradili ks.ali sve je ok
Par mjeseci prije nakon vadjenja zuba ista situacija.to traje 2min.i ona bude dobro.svega je svjesna
Prvi put kad se to dogodilo imala je 4g.bili smo u guzvi u t.c.uradili smo svu dijagnostiku ekg.eeg.ultra zvuk srca i sve je u redu.ssamo da napomenem da je curica jako njezna i osjecajna.Molim vas za misljenje
Potpuno je jasno da se radi o bezazlen sinkopama koje nastaju sled nedovoljne kolicine tecnosti u organizmu ili usled nagle promene položaja tela ili zbog nekog neprijatnog dogadjaja (vadjenje krvi…).
Hvala vam beskrajno na vasem vremenu.mnogo mi je lakse sada.Veliki pozdrav od mame i Nele
Hvala na brzom odgovoru. Ako smo dobro razumeli (supruga i ja) ,tek po obavljenom mr da pocnemo sa terapijom, a ne pre toga. MR mozemo relativno brzo obaviti, ukoliko ne na odeljenju ,onda privatno.. Da li je problem sacekati par dana sa terapijom , od petka se nije zalilo dete na vrtoglavice, spava normalno?
Hvala jos jednom, jer stvarno pomazete vasim savetima..
Najbolje je prvo uraditi MR, pa onda doneti definitivnu odluku o terapiji
Dete 6 godina ima vrtoglavice i mrak pred ocima par meseci unazad ,koji se javljaju vise u prepodnevnim casovima. Najvise do 7 puta na dan, a nekad po par dana nijednom. Nekada je zamisljeno, ali mi izgleda normalno. Pozovem ga mirno da krene, ali ne reaguje. Inace je dosta osetljivo i emotivno. Bili smo na neuropedijatriji, gde doktori nisu uspeli da isprovociraaju i dokazu sta je ta zamisljenost, ali uz eeg nalaz sumnjaju na epi napade.
Na tri eeg nalaza(I budno stanje, II pregled neke stimulacije, i III posle deprivacije sna u samom snu). Rekli su da se tu u snu videla jasno epilepsija tkz zarisna. Na prva dva pregleda je kao bilo u redu.
Posto je detetu u krvi nadjeno snizeno Fe, prvi neurolog nije hteo ni da saslusa dok ne prodje najmanje mesec dana od lecenja snizenog Fe.
Ovaj drugi preporucuje eftil da se pocne odmah. Posto je terapija dugotrajna, da li je pametno potraziti i druga misljenja, ili ponovni eeg, i koliko je pored ovih simptoma hitno bas odmah koristiti eftil? Da li takav nalaz eeg moze nastati od ADD odnosno sindroma poremecaja paznje, ili snizenog Fe, ili neceg treceg? Naravno preporucena je i MR glave.
Zabrinuti smo i uplaseni.. Hvala unapred na odgovoru.
Ovo definitifno jeste neurološki problem. To jasno znači da treba uraditi MR glave pa onda da se krene sa lečenjem. Svakako se morate opredeliti za jednog neurologa, a gvoždje (samo po sebi) ne bi trebalo da utiče na pomenute probleme
Poštovani,
Imam kćerku starosti 5 godina(inače ima problema sa respiratornim organima-bronhitis) koja je prije mjesec dana poslije blage upale grla počela tretman liječenja sa antibiotikom Klavax koji joj je inače propisala pedijatrica.Poslije tri dana tj. 6 doza istog dijete dobija neku vrstu poremećaja gdje u nekim trenucima ne raspoznaje ukućane i ima neki strah gdje se non stop vješa o vrat da li majci ili nekom od nekih ukućana,priča nepovezano i sl.
To sve traje nekih 2-3 dana nakon čega je hospitalizirana u bolnicu sa dijagnozom poremećaj ponašanja.Naime po prijemu na pedijatrijsku kliniku upućeni smo na infektivnu gdje su uradili Ct nalaz kao i lumbalnu punkciju,briseve grla,nosa koji su na kraju bili ok.
Poslije toga je vraćena na pedijatriju gdje je ležala 12 dana i naravno praćena od doktora sa neuropedijatrije a usput je ponovno radila i magnetnu rezonancu glave koja je bila ok,eeg glave je rađen više puta i svaki put je bio ok.
Taj poremećaj je danom prijema prestao.
Dijete je otpušteno iz bolnice i bilo ok do unazad tri dana kada ponovo dobija grlobolju i ponovno joj se propisuje sirup Klavocin gdje nakon uzimanja istog poslije 2 doze uzimanja istog počinju ponovno problemi sa njenim ponašanjem ne u obliku koji je imala prvi put ali postoje…
Da li je moguće da je od ovog antibiotika nastao poremećaj ili je nešto drugo u pitanju?
Unaprijed zahvalan na odgovoru
Ovo je problem koji može biti vezan za ponavljanu infekciju, aa manja je šansa da se radi o nežljenom dejstvu leka – iako je i to moguće.
Pedijatar – neurolog naprosto mora da razreši ovu dilemu, a dosadašnja ispitivanja srećom NE ukazuju da dete ima bilo kakav ozbiljniji problem. Ipak treba ostaviti neurologu finalnu procenu.