Koliko je škola “teška”?

Koliko je škola “teška”? Pet, deset ili više kilograma (knjige + školska torba + pribor za likovno i tehničko + oprema za fizičko). Da li je sve to neophodno ili deca nose sve za slučaj da nešto zatreba.

Da li deci treba pomoći nošenjem školske torbe ujutru kada su još uvek bunovna ili po povratku iz škole nakon nekoliko sati sedenja u školskim klupama? Kako će se sve to odraziti na njihov rast i razvoj?

Ovo su neka pitanja i dileme roditelja dece školskog uzrasta, posebno prvaka, koji sa polaskom u školu bitno menjaju životne navike. Nakon perioda bez ikakvih obaveza i neograničene mogućnosti kretanja, koje je prirodna potreba deteta, nastupa period višečasovnog sedenja u školi i kod kuće uz svakodnevno nošenje torbe prepune knjiga i pribora.

Briga roditelja nije bez razloga. Pri upisu u školu na obaveznom pregledu lekara fizijatra kod većine dece je već registrovan neki poremećaj koštano mišićnog razvoja, ravna stopala, deformitet grudnog koša, loše držanje ili deformitet kičme. Na nedovoljno ili nepravilno razvijene kosti i mišiće sigurno će nepovoljno uticati višečasovno sedenje i nošenje preteških školskih torbi.

Kako možemo da smanjimo ove negativne uticaje i pomognemo deci?

Većina roditelja zna da je dobro da deca nose školsku torbu ili ranac na leđima, trenutno su rančevi i u modi tako da ih deca rado nose. Pri kupovini treba obratiti pažnju na veličinu koja treba da odgovara uzrastu deteta, i težinu svakako da bude što lakši.

Obuća je takođe jako važna i nažalost presudan uticaj na izbor obuće ima trenutna moda. Ako dete ne želi ništa drugo da nosi osim patika, neka to budu kvalitetne patike, još bolje je da ima dva para patika, tako da ne nosi dva dana uzastopno isti par.

Koštano mišićni sistem školskog deteta nije dovoljno zreo da izdrži dugotrajno sedenje i zato deca često zauzimaju nepravilne položaje tokom sedenja. Tome doprinose i stolice i školske klupe koje često ne odgovaraju uzrastu dece. Zato je dobro što češće opominjati decu da koriguju držanje leđa, ali bez prevelikih očekivanja da će to oni i uspeti da održe. Predviđeno vreme za rad domaćih zadataka ne sme da traje duže od školskog  časa bez pauze. Dobro je da se u pauzi dete odmori uz neku laku fizičku aktivnost, najbolje na čistom vazduhu ili bar pored otvorenog prozora.

Kao i u svim drugim stvarima i kada je fizička aktivnost u pitanju deca će slediti primer svojih roditelja. Nije neophodno da se bavite nekim sportom aktivno, ne morate da idete u sportske centre, jutarnja gimnastika, redovna šetnja, boravak na čistom vazduhu, adekvatna obuća i odeća su dobar preduslov za pravilan rast i razvoj dece i održavanje dobre kondicije za roditelje.

Snezana MilanovićAutor: Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut, senzorno-integracijski pedagog, SI Baby terapeut, MarteMeo Therapist/Colleague Trainer, licencirani instruktor IAIM masaže beba i MISP masaže dece.

Osnivač „Centra za korektivnu gimnastiku“ 1997 i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju „Senzorijum“ 2017 u Beogradu. Stručni saradnik časopisa Moj pedijatar i Zdravo dete, brojnih portala namenjenih roditeljstvu i zdravom odrastanju beba i dece. Stručni saradnik časopisa Pedijatar dijagnostičko-terapijske preporuke.

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA