Prema Blumovoj hijerarhiji, svaki nivo zavisi od sposobnosti učenika da izvrši prethodni nivo ili prethodne nivoe (faze). Na primer, učeniku koji primenjuje znanje (faza 3) neophodno je da raspolaže određenim informacijama (faza 1) i u isto vreme razume te informacije (faza 2). Blum je smatrao da je učenje proces i da je uloga nastavnika da pokuša da podstakne proces razmišljanja učenika i približi ga, što je moguće više, nivoima sinteze i evaluacije. Nastavnici koji žele da unaprede svoje testove ili diskusiju na času otkriće da će sastavljanje njih prema Blumovom modelu učiniti njihov zadatak mnogo jednostavnijim. Takođe će garantovati grupu pitanja na svim kognitivnim nivoima i navesti učenike da koriste neophodno kritičko razmišljanje.
Primena revidirane Blumove taksonomije u nastavi
Tokom 1990-ih Blumovi sledbenici Anderson i Krejtvol izvršili su reviziju njegove taksonomije kako bi je prilagodili i učinili relevantnom za učenike i nastavnike 21. veka. Prema ovoj reviziji, sinteza – shvaćena kao kreiranje novog, rangirana je iznad evaluacije – kao sposobnosti upoređivanja različitih rešenja s obzirom na dati set kriterijuma.
Koncept taksonomije je da sa svakim narednim nivoom učenja pitanja gradacijski postaju sve teža. Na taj način pitanja višeg reda zahtevaju dublje razmišljanje i omogućavaju deci da prošire svoje znanje i perspektivu o raznim stvarima i temama, kao i da unaprede svoje misaone procese.
Zahvaljujući Blumovoj taksonomiji, roditelji i vaspitači mogu lako da prate napredak koji su postigli predškolci. Potrebno je samo da se usredsrede na sposobnost mališana da odgovore na pitanje narednog nivoa učenja. Prema Nacionalnoj asocijaciji za obrazovanje dece ranog uzrasta, deca uzrasta od tri godine su konkretni mislioci. To znači da su njihov govor i razmišljanje linearni i fokusirani na ono što se fizički nalazi pred njima. Starija deca, sa druge strane, imaju sposobnost da se pomere na hijerarhijskoj lestvici do faza koje omogućavaju apstraktne načine razmišljanja. Mnogi mališani sa četiri godine učestvuju u igri uloga i aktivnostima koje razvijaju maštu. Tako drveni štap koji su pronašli napolju postaje viljuška ili kašika. Na taj način predškolci bi mogli da odgovaraju na komplikovanija pitanja nego mlađa deca.
Prilikom primene tehnike postavljanja pitanja koja prati Blumovu taksonomiju u predškolskim ustanovama, primećeno je da su neki trogodišnjaci i većina mališana sa četiri godine u stanju da prate apstraktne koncepte razmišljanja uključujući analiziranje, evaluaciju i stvaranje. NAEYC navodi da roditelje i vaspitače ne treba da brine ukoliko sva deca ne mogu da odgovore na zahtevnija pitanja. Mališani se razvijaju različitim tempom i zato je nekima možda potrebno više vremena da razviju apstraktnije nivoe razmišljanja.
Postavljanje pitanja deci van učionice
Roditelji kod kuće takođe mogu da podstaknu razvoj veština razmišljanja i učenja kod svoje dece na isti način kao što to čine njihovi vaspitači i nastavnici. U tom smislu, dobra polazna osnova je da roditelji prate i vode evidenciju o tome koliko često su njihovi mališani u prilici da odgovaraju na različita pitanja, kao i da li im se postavlja prava kombinacija pitanja u pogledu zastupljenih nivoa razmišljanja. Osim toga, važno je da deca imaju dovoljno potrebnih informacija kako bi mogla na njih da odgovore. Korisno je da se mališanima posle čitanja određene priče postave osnovna pitanja kao što su: Ko? Gde? Kada? Kako? Takva pitanja mogu da se ispišu na karticama i zalepe na stranice knjige, koja će deci služiti kao podsetnik. Osim toga, deca mogu da se ohrabre da odgovaraju na teža pitanja kako bi ostvarila napredak. Ipak, nikako ne budite obeshrabreni ukoliko deca nisu u stanju da tačno odgovore na komplikovanija pitanja. Njihovi odgovori i dalje mogu da vas iznenade.
Komentari 0