Klempave uši

KLEMPAVOST je nasledna karakteristika, a ponekad može da bude i posledica štetnih uticaja u majčinom stomaku, a statistika pokazuje da je češće nasleđuju dečaci.

Ušna školjka razvija se od šest kožnih nabora, koji se rastom spajaju i formiraju je, što se događa u embrionalnoj fazi razvoja, najčešće do 12. nedelje. Naučnici nisu sigurni koji gen je odgovoran za nasleđivanje klempavih ušiju, pa se često događa da se rodi klempavo dete u porodici gde niko nije imao takav problem, ali i obrnuta situacija, da i otac i majka imaju klempave uši, dok su uši njihovog mališana sasvim normalne. Iako to nije „strašan“ i nerešiv problem, ne utiče na sluh i zdravlje deteta, klempavost može da bude veliko psihičko opterećenje i da stvori komplekse od kojih se dete teško oslobađa, posebno kada krene u vrtić ili školu, pa je zbog ove osobenosti izloženo podsmehu i ruganju vršnjaka. Psiholozi tvrde da roditelji češće prave problem zbog klempavih ušiju nego dete, pogotovo ukoliko su i oni imali isti problem, pa se plaše da njihovo dete ne bude predmet podsmeha i zadirkivanja. Zato insisitraju na operaciji vrlo rano, što nije dobro.

Devojčice su posebno osetljive, pa se može dogoditi da zbog toga budu vrlo povučene, da ne žele da vezuju kosu i da stvaraju pogrešnu predstavu da su ružne. To može jako loše da utiče na samopouzdanje i pravilno formiranje ličnosti, pa nemojte zanemarivati ovaj „problem“, pogotovo ukoliko dete stalno naglašava i ako ga opterećuje.

Postoji nekoliko varijanti hirurških intervencija, pa je važno dobro da se raspitate i konsultujete sa stručnjacima. Nijedna tehnika koja se primenjuje u Srbiji nije „idealna“, tvrde pedijatri, pa je bitno da vam u odluci pomogne stručnjak. Nije preterano komplikovana, uglavnom se radi ambulantno i nije bolna, ali je važno da znate da se ušna hrskavica formira tek u šestoj godini, pa pre toga stručnjaci ne preporučuju operaciju. Kod mališana se ona uglavnom izvodi u totalnoj anesteziji, dok se kod starije dece koristi lokalna.

Pre nego što se opredelite za ovakvo rešenje, razgovarajte sa detetom, pokušajte da mu objasnite da to nije ništa strašno i da lako može da se reši, ali nemojte da insistirate da dete to prihvati. Operacija ne traje dugo i tokom nje se hirurškim putem smanjuje ugao između ušne školjke i glave. Dete se istog dana otpušta kući, nosi traku, kapicu ili povez oko glave dok sve ne zaraste i uglavnom je sve gotovo posle nekoliko dana. Važno je i da dete narednih desetak dana redovno vodite na previjanja i kontrole. U nekim klinikama, zbog opšte anestezije iz predostrožnosti decu zadržavaju tokom noći. Preporuka domaćih stručnjaka je da se do 12 godine operacija radi u totalnoj anesteziji.

Komplikacije retko nastaju, ali su moguće. Ušna školjka je vrlo osetljiva, pa se može dogoditi da ostanu grubi ožiljci koji mogu da naprave još gori estetski problem. Ipak, važno je znati da se to jako retko događa. Postoperativne komplikacije mogu da budu i problemi u cirkulaciji na nivou kože, što se uglavnom uspešno rešava. Najvažnije je da se ne dogodi infekcija, što se, takođe, retko događa.

Jedini problem kod rekonstrukcije ušne školjke je taj što, ukoliko se hrskavica uništi, ne može više da se dobije pravilan izgled uha, pa zbog toga pažljivo izaberite lekara.

Izvor: Novosti.rs