Kawasakijeva bolest

Zašto se baš ovako zove?

Bolest je dobila ime po Japanskom doktoru (nema veze sa motorciklima, mada se tako pamti) koji je prvi put opisao daleke 1967. godine. Nastaje usled zapaljenskog procesa u zidovima srednjih i malih krvnih sudova u celom organizmu, uključujući i koronarne arterije, koje ishranjuju srčani mišić. Bolest zahvata i limfne čvorove, sluzokožu i kožu pa je često nazivaju i mukokutani lymf node sindrom (zanimljivo za „google doktore“).

Šta izaziva Kawasakijevu bolest?

Iako je odavno poznata, još uvek se ne zna tačan uzročnik. „Infektivna hipoteza“ optužuje viruse (ređe bakterije) da pokreću seriju imunoloških procesa u organizmu. Ovo se dešava kod dece koja imaju sklonost (predispoziciju) baš za ovu komplikaciju. Da genetika stvarno ima značajnu ulogu pokazuje činjenica da se bolest češće javlja kod azijskih naroda (naročito u Japanu i Koreji), ali je ima u svim populacijama. Bolest može trajati od dve nedelje do par meseci.

Kada posumljati na Kawasakijevu bolest?

Kada vaše dete ima povišenu telesnu temperaturu (više od 38.5 º C) duže od pet dana i četiri od sledećih pet simptoma:
1. Sitnozrnasti osip po celom telu
2. Uvećane limfne žlezde vrata
3. Promene na nogama i rukama (crvenilo, otok)
4. Crvenilo usana i jezika
5. Obostrano crvenilo očiju
Dete je jako uznemireno i nervozno. Kod neke dece se javlja proliv, povraćanje i bolovi u stomaku i zglobovima. Nakon otprilike dve nedelje od početka bolesti peruta se koža na prstima šaka i stopala.