“Kakva si ti majka!”

Pričam sa tobom u svojoj glavi već danima, kao što znaš, i mnogo mi je žao što se tako patiš. Htedoh da ti kažem…

Ti svojoj bebi trebaš na mnogo načina:

– da je nahraniš: jer majčino mleko je neprocenjivo, a dojenje je najlepši osećaj na svetu (onima kojima nije najgori, jer ih boli kao đavo)

– da je maziš i voliš: a to niko ne ume kao mama.

– da je presvlačiš i kupaš: niko ne ume da primeti najsitnije promene na bebi kao što mama ume, a svaka ta promenica može biti potencijalni problem za bebu.

– da je osluškuješ: da naučiš kako diše kad je čvrsto zaspala, kad joj krklja stomačić pa treba masažom da joj pomogneš da pogura, na dole ili na gore, kad sanja nešto ružno pa da joj šuškaš…

– da joj pričaš i da joj se osmehuješ: beba imitira grimase i glasove, tako nauči da se smeje i da guče i sve ostalo.

– da naučiš njen jezik: da može plačom i stenjanjem da ti kaže da li je gladna ili joj se spava ili joj smeta nešto u crevima… ili se raduje životu…

– da joj pevaš: jer bebe vole ponavljanja i ritam i melodiju, i to u visokim frekvencijama (iako tata lepo peva, mamin glas bolje stiže do bebe – sorry, tata)

– da je vežbaš: da je izmoriš, da joj pomogneš da se lepo razvija, da se igrate…

– da je posmatraš i pratiš: da primetiš i zabeležiš prvi osmeh, prvo hvatanje, prvo praćenje pogledom i bezbroj sitnica koje idu pre prve reči i prvog koraka, i da primetiš ako joj za neku od tih veština treba dodatna stimulacija.

– da joj pokazuješ svet: da je nosiš i pažljivo pratiš šta joj privlači pažnju i onda da se ne pomeriš svih 10 minuta ako joj toliko treba da to nešto izanalizira; tako će i ona naučiti da se skoncentriše na problem i da ne odustaje, a tako se završava fakultet ;o) (o poremećajima pažnje u detinjstvu da i ne govorim)…

– da je šetaš: jer joj treba svež vazduh i promena scenarija, a treba joj i mama da je umiri ako se uznemiri.

– da je fotkaš: jer niko ne može da uhvati aparatom TVOJ pogled na bebu i vaše trenutke, a tim slikama ćeš se najradije vraćati (kako mi je zaspala u naručju, kakav osmeh ima kad se probudi, kako se mršti), a ne onim napravljenim za društvene mreže.

Svih ovih 12 tačaka su strašno važne, nenadoknadive i imaju ograničeno trajanje. Nije svaka žena sposobna za sve njih, posebno ne za sve odjednom. Većina ih je, međutim, uz manje ili veće napore, spospobna za onu prvu – dojenje. Valjda je zato to večita tema i najveći imperativ ženskosti (muškarci se takmiče u veličini, a mi u mlekarstvu, izgleda). To je, međutim, jedina od ovih za koju postoji sasvim prihvatljiva zamena. A za ove druge ti nije dovoljna sisa, moraš da imaš i snage i upornosti i pronicljivosti i inteligencije i volje i snalažljivosti i strpljenja i dovitljivosti i duhovitosti i šarma i unutrašnje lepote…

Ne dozvoli, tako ti ovog divnog prolećnog dana, da svedeš svoju funkciju na mlečne žlezde. I da u borbi za održanje te funkcije potrošiš svu svoju energiju, a da na oltar dojenju položiš sve druge divne momente koje svojoj bebi možeš da upriličiš. Svaka od ovih drugih stvari takođe zahteva energiju, ihahaj energije.

Naravno, treba dati sve od sebe da se dojenje uspostavi. Ti nisi dala samo sve od sebe, ti si dala celu sebe i više od sebe. I probala si svaki neupotrebljivi savet i poslušala svačiju manje ili više korisnu primedbu i mantrala svakom suvislom i nesuvislom rečenicom. I znam da nećeš odustati dok nešto ozbiljno ne zapreti da te/vas upropasti. Ipak, želim još jednom da ti kažem da nije najdragocenija stvar za bebu majčino mleko, najdragocenija stvar za bebu je srećna mama!

Budi srećna mama, draga drugarice, i ne propuštaj lepe trenutke!

Volim te puno i divim ti se sve više iz dana u dan…