Ako želimo da naša deca poseduju empatiju i postanu moralne osobe, tako ih moramo i vaspitavati. Evo šta o tome kaže Richard Weissbourd, psiholog sa Harvarda koji je sproveo studiju pod nazivom „Budimo brižniji“ a koja ima za cilj da pomogne deci da nauče da budu ljubazna i saosećajna.
Empatija znači da imate kapacitet da “ možete hodati u tuđim cipelama”
Da li roditelji već uče decu saosećajnosti? Rezultati studije kažu da, oko 80 odsto mladih tvrdi da su njihovi roditelji bili više zabrinuti za njihova ostvarenja ili sreću, nego što su brinuli za druge. Sagovornici su takođe izjavli da se roditelji tri puta više osećaju ponosni ukoliko oni dobiju dobru ocenu, nego ako brinu o članu zajednice u školi.
Deca se ne rađaju kao dobra ili loša, i od njih nikada ne treba odustati. Odrasli moraju da im pomognu da postanu poštovani i odgovorni u njihovoj zajednici u svakoj fazi detinjstva.
Pet strategija za vaspitanje moralne deca
- Briga za druge – prioritet
Zašto? Roditelji imaju tendenciju da daju prioritet sreći i dostignućima svoje dece, umesto brizi svoje dece za druge. Deca treba da nauče da balansiraju svojim potrebama i potrebama drugih, bilo da se radi o prebacivanje lopte saigraču ili pomoći zlostavljanom prijatelju .
Kako? Deca treba da čuju od roditelja koji brinu o drugima da je to prioritet. Treba da ostanu odgovorni prema svojim obavezama čak i ako ih to čini nesrećnim. Na primer, pre nego što dete odustane od sportskog tima ili benda, treba da razmotre svoje obaveze prema grupi i treba da se ohrabre da probaju da reše problem pre nego što odustanu.
Primer:
- Umesto da se kažete da svom detetu: “Najvažnije je da si ti zadovoljan”, kažite “Najvažnije je da si dobar.”
- Uverite se da se vaša starija deca uvek obraćaju drugima sa poštovanjem, čak i kada su umorni, rastrojen ili ljuti.
- Naglasite brigu kada ste u komunikaciji sa važnom odraslom osobom u životu vaše dece. Na primer pitajte profesora da li su vaša deca dobri članovi kolektiva.
- Pokažite deci mogućnost da se ponašaju brižno i zahvalno
Zašto? Nikada nije kasno da postane dobra osoba, ali to se neće dogoditi samo od sebe. Deca treba da vežbaju brigu za druge i izražavaju zahvalnost za one koji brinu o njima kao i da doprinesu životima drugih ljudi. Studije pokazuju da ljudi koji su imaju naviku izražavanja zahvalnosti imaju veće šanse da budu od pomoći, darežljiv, milostivi, i da praštaju-a oni imaju i veće šanse da budu srećni i zdravi.
Kako? Učenje o brzi je kao učenje kako se svira neki instrument. Dnevno ponavljenje – da li da pomognu prijatelju u vezi domaćih zadataka ili u vezi nekog drugog posla razvija kapacitet mladih. Učenje zahvalnosti ima sličan efekat kada se redovno praktikuje.
Primer:
- Nemojte nagraditi dete za svaki akt pomoći, kao što je rasklanjanje stola. Treba da očekujemo pomoć od naše dece i kada ne očekuju nagradu.
- Razgovarajte sa svojim detetom o nepravdama i delima pravde koje mogu da vide na televiziji. Takvim razgovorom utvrđujete naučeno.
- Proverite dnevne rituale zahvalnosti na večeri, prilikom odlaska na spavanje, u autu ili prevozu. Da li su zahvalni onima koji doprinose i nama i drugima na razne načine.
