Kako roditelji nenamerno doprinose anksioznosti svog deteta

Kada deca osećaju blagi strah, to je normalna pojava. Ipak, ukoliko taj strah postane preteran , dete previše brine, a to ga onemogućava da funkcioniše u svakodnevnom životu, treba sagledati problem i pomoći detetu da prevaziđe isti. Roditelji mogu biti deo problema ili deo rešenja.

anksioznost kod dece

Nije lako imati decu u današnje vreme. Iako to ne izgleda tako kada ih gledate kako se igraju na svojim skupim spravicama, dvadeset prvi vek uzima svoj danak, a mnoga deca se teško bore u ovim vremenima.

Broj anksiozne dece je naglo porastao. Više od 25% tinejdžera pati od dijagnostikovanih anksioznih poremećaja. Roditelji mogu biti deo problema ili deo rešenja.

Iako je teško da priznamo, često smo na pogrešnoj strani, često nesvesno doprinosimo povećanju anksioznosti kod detata, piše Washingtonpost.

Anksionznost vašeg deteta, sama po sebi nije krivica roditelja, ali je moguće da su neki roditelji najviše ponosni upravo na stvari koje čine dete anksioznim. Ovu su neki od načina, kako inače dobri roditelji utiču   na anksioznost deteta:

Previše brige

Kada dete dođe iz škole sa pričama o drugarima, agresivnim dečacima koji ne uvažavaju nastavnike, verbalnim sukobima, saosećate se sa njim, često to pokazujeta, ali možda ne bi trebalo. Našu decu hrane naše emocije i deca su često uznemirena kada smo mi u nevolji. Kada dete priča o svojim problemima, iskazivanje previše brige samo pogoršava stvar. Dete mora biti jako, ali ako mi pošaljemo poruku da je anksioznost rekacija na problem, to nije dobro. Teško je, ali svoju anksioznost moramo držati pod kontrolom. Moramo biti emotivno jaki: osoba koja razume, podržava, savetuje i nikada ne pokazuje da nas, njihovi problem čine anksioznim.

Preterano  zalaganja

Svi se borimo za našu decu, ali naše želje ponekad podižu nivo anksioznosti. Ako dete podeli svoj školski problem sa vama, prvi instikt je ste da odmah odete u školu i pokušate da rešite problem. Ovo detetu govori dve stvari: da vam ne mogu u poverenju nešto reći i da nemate poverenja u svoje dete da samo reši problem.

Vaše dete mora da zna da ćete se zalagati za njega svom snagom, ali prioritet bi trebalo da bude, da im pomognete da nađu rešenje i sprovedu ga,  bez vaše pomoći.

Kompenzujete slabost umesto da jačate snage

Svi mi želimo da pomognemo našoj deci sa problemima sa kojima se bore. Jedna loša ocena iz matematike i već smo našli profesora matematike. Problem sa nasilnicima, i kupili smo im  knjigu o suočavanju sa nasilnicima. Nenamerno, ohrabujemo ih da se fokusiraju na negativne stvar. Mi stičemo samopouzdanje, ne tako što kompenzujemo slabosti, već tako što igramo na kratu naše snage. Oni koji su zadovoljni svojim životima naučili su da rade lepe stvari i na njih stavljaju fokus. Sledeći put kada odlučite da provedete vikend tražeći nastavnika matematike, jer vaše dete loše radi matematiku, imajte poverenje u svoje dete i samopouzdanje će se vratiti. To će se videti i na času matematike.

Podeli:

Komentari

Ostavite komentar (Vaša mail adresa neće biti objavljena)

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Molimo Vas za pitanja pedijatru umesto Komentara koristite našu kontakt formu PITAJTE PEDIJATRA