Foto: Canva
Šta je uzrok autizma?
Pre pedesetak godina smatralo se da autizam uzrokuje neadekvatna nega od strane roditelja. Ispostavilo se da je to mišljenje pogrešno. Savremena medicinska istraživanja ukazuju na jasne biološke uzroke autizma i to znači da roditelji više ne treba da krive sebe. Biološki uzročnici uključuju genetske faktore, virusne infekcije, komplikacije tokom trudnoće i porodjaja koje mogu izazvati suptilna moždana oštećenja. Ćesto je udružen sa znacima neurološkog oštećenja, mentalnom retardacijom i odredjenim patološkim stanjima (npr. Epilepsija). Činjenica da se autizam podjednako često otkriva u različitim kulturama ukazuje da su socijalni faktori malo verovatni kao uzročnici poremećaja.
Da li deca sa autizmom potiču iz odredjenih socijalnih slojeva?
Istraživanja su pokazala da se ovaj poremećaj podjednako često sreće u svim socijalnim slojevima. Isto tako, javlja se i u svim kulturama. Podaci o učestalosti poremećaja iz različitih zemalja ukazuju na to da se kod 2-4 deteta na 10.000 stanovnika razvije autizam, a od toga 3-4 dečaka na jednu devojčicu.
Da li deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju?
Dosta je rašireno mišljenje da deca sa autizmom imaju normalnu inteligenciju. Medjutim, činjenica je da kada se primene testovi inteligencije, otprilike dve trećine dobijaju rezultate ispod nivoa proseka.
Kako se postavlja dijagnoza?
Autizam je bihejvioralni sindrom, što znači da postoji skup abnormalnih oblika ponašanja. Dijagnoza autizma se postavlja samo onda kada postoji skup od tri ključna tipa ponašanja:
- Abnormalni socijalni odnosi i socijalni razvoj
- Nesposobnost razvijanja normalne komunikacije
- Interesovanja i aktivnosti deteta su oskudni i ponavljajući
Da bi se postavila dijagnoza , neophodno je da se sva tri simptoma javljaju zajedno, i to do 36. meseca života.
Kako prepoznati znake autističnog poremećaja?
Kod prepoznavanja autizma najznačajniji alarmni signal je nesposobnost uspostavljanja socijalnih odnosa sa drugim ljudima. Takvo ponašanje se opisuje rečima „Izgledalo je da se zavlači u svoju školjku i da živi sam u sebi“ ili „Kada bi ušao u sobu, uopšte nije primećivao ljude i odmah bi prilazio objektima…“ Izostanak kontakta pogledom, ponašanje prema ljudima kao da su predmeti, odustvo ponašanja uskladjenog sa kulturnim normama, osustvo razumevanja osećanja drugih i reagovanje na promenu rutine su karakteristični znaci autističnog poremećaja.
Osim navedenih teškoća u socijalnim odnosima, teškoće sa jezikom predstavljaju drugu veliku grupu promblema. To su abnormalnosti govora tipa eholalije (reči ili fraze koje dete ponavlja neposredno pošto ih je čulo), metaforičnog govora, spajanja ili reči u novu reč.
Treće područje koje omogućava rano prepoznavanje autizma jeste odsustvo maštovitosti, koje je vezano sa opsesivnim ponašanjem. Ova repetitivna ponašanja su upadljiva, rigidna i perseverirajuća.
Problemi razvoja socijalnog ponašanja, komunikacije i fleksibilnog mišljenja su prepoznatljivi znaci koji predstavljaju alarm roditeljima. Timsku procenu deteta u specijalizovanim ustanovama vrši tim stručnih lica – dečji psihijatar, neurolog, logoped, psiholog i otorinolaringolog, nakon čega se odredjuju smernice tretmana i lečenja.
U mom okruženju postoji dijete koje ima sve ove navedene osobine. Međutim, roditelji od tog djeteta nisu svjesni ili ne žele biti svjesni toga da sa tim djetetom treba posebno da se radi. Djete ima skoro 5 god. Da li je kasno za stručnu pomoć i kako reći roditeljima(a nismo bliski toliko)? Ili to treba da uradi neko ko im je blizak..ili neko stručan? Ipak ja nisam stručna da sudim o tome, ali ne mogu ni da posmatram to zapostavljanje…
NIJE nikad kasno, ali to moraju roditelji sami da shvate…uz pomoć nekog ko im je blizak
Postovani,jako sam zabrinuta.Imam blizance dva decaka .Imaju 23 meseca.Jedan brblja i kao nerazumno prica ali deluje dosta zrelije.Slicni su,ne pricaju.Drugi govori mam mam a ba ba ba…ponekad mislim da mama zove mene a nekad da je rec bez znacenja.Voli da peva aaaaa…ponekad vrsti od srece.Veseo je i raspolozen ali ponekad kad nedobije sta zeli histericno place Od naloga zna dodji i NE da nesme.Pere zube sam,zna da jede sam.Da stavlja zalogaje u usta.Na ime se uglavnom odaziva ali za sve drugo kao da je nezainteresovan.Nekako ne mogu da ga naucim.Ne voli da se mazi.Fizicki je jako spretan.Rodjen je mesec i po dana ranije sa 1600.Prohodao sa 13 meseci.Da li imam razloga za brigu?Hvala
Nema razloga za brigu, ali treba zakazati i obaviti pregled logopeda…to je pravi način da se deca procene.
Moj sin ima 3 godine u prvih 6,7,8 meseci poceo je da da prica Mama Tata Baba deda ali kada je napunio dve godine poceo je da mi vadi mleko iz frizidera , da da mi donosi daljinski upravljac kada zeli da gleda nesto drugo na televiziji. Sve sto zeli da jede izgovori“am“ ali ne prica druge reci pokusava da izgovara ali primecujem da ga nesto koci. Vidim da ne zeli Kontakt da drugom decom i da ne odgovara na moja pitanje. Dobila sam uput kod psihologa ali nazalos moram cekati jos 2meseca tako sam dobila Termin. Velikoj sam zabludi i jako sam zabrinuta.
LOGOPED treba da pregleda dete PRE psihologa, pa to obavite.
Postovani, nas sin ima 3,5 godine i dijagnostikovana mu je hipotonija misica sa 4 meseca starosti, zatim pre nesto manje od godinu dana i disleksija ekspresivnog govora … on je veselo dete ali citajuci sve ove simptome prepoznala sam neke tj ponasanje koje moze da se poredi sa autizmom .. do sad je prosao testove vecine specijalista i niko nam nije skrenuo paznju na to, pa me interesuje kome konkrerno treba da se obratimo ??
Tu Vam je psiholog glavni stručnjak za procenu.
Postovani,
Mone dete ima 17 meseci. Rodjena je tri nedelje ranije i bila je vantelesna oplodnja. Dete retko uspostavlja kontakt ocima, osim kad se igramo vije i slicno. Onda me gleda i smeje se. Voli da se igramo i loptom i smeje se kad gleda masu i medveda. Pricala je sa 12 meseci na slogove i do tada se osmehivala cim se probudi i vidi nekog pored krevetica. Medjutim sa 15 meseci je dobila brata i od tada vise nije rec rekla, kad brat place, ona vristi, nece uopste ni da ga pogleda. I sad se jako brinem. Svamako cu je voditi na pregled, ali cisto pitam za misljenje. I da, nas pedijatar nas nijednog momenta nije uputio na pregled kod specijaliste, a takodje smo dva puta bili kod neurologa i ni ona nas nije uputila, cak je rekla da uglavnom decu salje kod psihologa, ali da za nju nema potrebe za tim.
Ako se ovo nastavi i narednih nedelja – vreme je za psihologa.